Календарску годину углавном чини 365 дана, али сваке четири године она “нарасте за још један дан”. Тај, “дан екстра”, већ вековима, увек је 29. фебруар.

Ова пракса данас је устаљена свуда у свету, али је разлог њеног постојања ипак много мање познат.

Као и у много чему другом, за све је “крива” непрецизност људског мерења времена и календара који користимо.

Живот са “вишком” сати
Сви ми живимо, а да тога често и нисмо свесни, према соларном тј. тропском календару. Овај календар се ослања на Сунчево кретање које одређује дужину године, смене годишњих доба, пољопривредне активности и у прошлости, када су људи били зависни од земље и њених плодова, био је веома битан јер је његово познавање повећавало шансе за принос на пољима.

За мерење ове године користимо период између две пролећне равнодневице. Овај пут Сунце пређе за 365 дана, пет сати, 48 минута и 45 секунди. Ово време се заокружује на 365 пада и 6 сати, иако је још грчки астроном Хипаркус пре 2.000 година приметио да ће ово створити проблем.

Преступна година је свака она која је дељива са четири, осим на прелазима у нови век, када су преступне све оне године које су дељиве са 400.

Е сад, како у свакодневном животу време меримо према календару који има 365 дана, ово значи да после сваке године останемо са “вишком” од шест сати. Ово некима може звучати небитно али, шест по шест, и за 750 година зима би нам долазила усред јуна, Нову годину бисмо славили негде у јулу, а грожђе јели почетком јануара, јер би се месеци полако, али неповратно померали.

Због тога је уведено правило да се сваке четврте године проблем “вишка сати” реши увођењем додатног дана (јер је 6×4=24). Први који су почели да усклађују календарску и сунчеву годину били су стари Египћани. Ово су од њих преузели Римљани, а од увођења Грегоријанског календара 1582. године тај дан је увек 29. фебруар.

Најбаксузнији дан у иначе баксузној години
Народна веровања везана за преступне године углавном су лоша, јер се верује да су ове године “баксузне”. “Најнесрећнији дан” свакако је 29. фебруар када не би требало започињати никакве озбиљне послове.

Многи пољопривредници и данас озбиљно схватају “лоше знамење” преступних година, па избегавају да тада било шта саде, јер се сматра да ће биљке посађене тада, само тада и рађати – тј. сваке четврте године.

Ако је веровати овоме, 2020. никако није време да уђете у брачне воде, јер се таква веза, стари кажу, неће срећно завршити.

Ипак, не брините! За све заљубљене који ипак не би да чекају “просту” годину да стану на луди камен, Британци су смислили “лек” – баксузлук ће бити уклоњен ако девојке буду те које 29. фебруара запросе своје изабранике, а никако обрнуто.

Историјски забавник