Ја живим Додоленду, то вам је једна дивна земља из бајке у којој живе срећни људи, тако каже наша Златокоса краљица у бијелим чизмама.

Моје име је Снежана. Иза седам брежуљака, код седам патуљака најљепша на свијету је Снежана, е баш та. Тачно је да сам најљепша жена на свијету, али не живим више код патуљака. Моји патуљци су отишли да копају злато по Њемачким рудницима, јер су наши рудници затворени, а ови који раде нису за обичне мале патуљке. Њих су углавном покуповали дивови и запослили себи сличне. Да се патуљци не би осјећали инфериорно добили су отказ, јер у нашем краљевству се јако води рачуна о таквим стварима. Ја сам им говорила да не иду, да Њемачка није земља из бајке и да тамо нема живота као у Додоленду, али нису ме послушали, касније су ми одвели и принца, он додуше не ради у руднику, ипак је принц, високо образован, он вози велику кочију са приколицом. Не жали се углавном.
Ни он ме није хтио послушати. Ја сам остала. Ја волим своју земљу.

У улазу до мене живе Љепотица и Звијер. Звијер ради у златној краљевој палати, неки кажу да и Љепотица тамо ради, али да је нико никад није видио, зли језици, као да је то битно, оно што је битно је да Љепотици иду стаж и плата.
Људи свашта причају, те да Звијер има још љепотица, те да ће се прије Љепотица претворити у жабу, него он у принца, али ја не мислим тако. Љепотици ништа не фали, има најновије кочије, најљепше хаљине, дијамнтску огрлицу, а Бога ми и новог принца, љепшег и млађег од оног прошлог. Док је Звијери биће и принчева. Они неће у Њемачку нису будале као ови моји.

На спрату изнад живи вишечлана породица, коза и седам малих јарића. Неки дан су били толико гласни да сам морала изаћи да их опоменем.
Знам лозинку – Јарићи, козлићи отворите сами вашој милој мами, у гори сам била, хладне воде пила, напила се водице и напасла травице, носи вама мама пуно виме млијека па тече ко ријека.
-Ти ниси наша мама, нашој мами је пресушило виме па је отишла у Њемачку, а лозинку смо промијенили.
–Сад вам је сигурно лозинка јарићи, козлићи, стижу еурићи.Будите мало тиши да вам не бих звала вука.
Па нормално да у земљи из бајке нема посла за једну обичну козу. Шта је ту чудно.
У златној краљевској палати поред ликова из бајки раде и митолошка бића, махом минотаури глава бика тијело човјека. Сви они имају нове кочије. Одмах иза краља и краљице је Пинокио. Кад један Пинокио оде дође други, са љепшим и већим носом. За сваког Пинокија који дође криве Ђепета. Мора неко бити дежурни кривац. Ми Додоланђани сваких пар година имамо право да бирамо другог краља, али ми увијек бирамо истог. Такви смо ми одани и вијерни поданици. Ове године ћемо опет бирати. Краљ је већ резервисао контигент јагњетине и прасатине да се не тучемо око сендвича као предходних година, а и свака промјена је добродошла. Кад су то чула Три прасета демонстративно су напустила Додоленд и затражила азил лично код краља Риђобрадог иначе великог непријатеља нашег краљевства

Риђобради им је гарантовао право на живот без обзира на исход изборне трке, што је додатно разјарило нашег краља и погоршало већ пољуљане односе.
Они често нападају један другог, али плијен дијеле на равне части.
Мени је лијепо, патуљци и принц ми редовно шаљу новац. Морам вам признати да су се уобразили, чим дођу из Њемачке зову Пепељугу да нам чисти кућу, она једва дочека. Просили је моји патуљци, неће, каже чека принца, али ружне, зле сестре су пристале, е моја наивна Пепељуго, никад се ти метле нећеш кутарисати. Жао ми Пепељуге никако да упадне да чисти палату, а стално јој обећавају, посебно кад је изборна година, тад је и приме на три мјесеца, али увијек се појави и остане неко пречи. Ти, Пепељуго, кући, чекај принца и добру вилу да ти испуни жеље. Мало завидим Трноружици, убола се на вретено и заспала, Бог да је види. Нема појма ста се дешава у Додоленду. Не зна да су Ивица и Марица завршили у дому за незбринуту дјецу, и да о њима брину добро збринути људи. Кажу боље им било код вјештице. И ја сам најсретнија кад спавам.
У нашем краљевству се у посљедњих двадесетак година накотило много мишева, мишеви су штеточине, уништише нам земљу из бајке. Док чекамо Мачка у чизмама да ријеши тај проблем, они коте ли се коте.
Кажу да га нико није видио од кад му је Златокоса украла чизме.
С Црвенкапом не причам, зато је нисам ставила у причу, а о Штрумфовима већ сви пишу.

Нисам вам рекла по чему је Додоленд добио име, мада, сигурна сам да знате. За оне који не знају Додоленд је добио име по птици Додо нелетачици изумрлој врсти. Шта је? Нисте ваљда нешто друго помислили. Боже сачувај.
Мени је лијепо патуљци и принц ми редовно шаљу новац,мсамо овај комад отровне јабуке запео у грлу па ни горе ни доле. Остало је све ок.
У Додоленду земљи из бајке живе срећни људи.

Пише: Снежана Алексић Топаловић.