Капа коју је поп Матијаш Мијатов Дајковић носио у епској бици на Крусима 1796. године на сунцу је засијала ових дана, 224 године касније, на челу литије и у рукама његових потомака, на истом мјесту, у Љешанској нахији близу Подгорице.

Уједињена војска Црногораца и Брђана (у то време племена која још увек нису била припојена тзв. Старој Црној Гори) под командом митрополита Петра Првог Петровића Његоша (потоњег Светог Петра Цетињског) је тог трећег октобра 1796. године, у бици која је трајала цео дан, поразила војску надалеко чувеног Махмут- паше Бушатлије.

Никада до тад силнија војска није напала на Црну Гору и Брда, а тријумф је био потпун јер је у бици погинуо и сам паша. Његова одсјечена глава се осушила на цетињској табљи, а његова лобања се и дан данас чува у Цетињском манастиру.

Прије сукоба, Свети Петар Цетињски је упутио посланицу турском везиру у Скадру, која освјетљава настојања за уједињење Брђана са другим Црногорцима:

„Што ми пишеш да Брђанима помоћ не дајем и да их не пуштим у Черну Гору, то ми немој говорити, што ми закон и моја душа не да учинити. Брђани су моја браћа као и Црногорци…“[

Извор: Херцеговачка Грачаница/Википедија