У моје вријеме, док још није био пронађен пубертет, нисмо ни знали да смо у кризним годинама. Стискали смо прстима приштиће по лицу и мазали косу брилијантином.

Фотографије голих дама биле су права ријеткост и могле су се видјети једино у књизи доктора Александра Костића “Полни живот”, у којој су један безлични мушкарац и једна разблудна госпођа испробавали чудне гимнастичке позе, потпуно равнодушних лица.

У моје вријеме, секс је био чиста пропаганда, мада смо сви помало лагали како већ посједујемо нека искуства. Ко је већ спавао са неком дјевојком, био је најславнија личност у читавој гимназији. Можда смо се и осјећали помало необично, али нико није смио да призна да је у пубертету, а још мање су то примјећивали наши родитељи, којима је било главно да смо сити и обувени. У моје вријеме, дакле, пубертет још није био пронађен.

На једног мог пријатеља, Далматинца, викао је отац:

–Ћаћа, немој викат’ на мене! Ја сан у пубертету…!
–Буди ди оћеш – одговорио је отац – само да си ми до десет ури дома!

Данас дјечаци и дјевојчице излазе из кућа у то вријеме.

Да ме питате како сам преживио пубертет и остао здрав и читав, заиста вам не бих умио објаснити. Данас је лако бити у пубертету. Према дјеци у том прелазном периоду понашамо се на научној бази, као према малим пацијентима. Сви се брину да им не остану трауме. Псссст! Он је у пубертету! Још мало и дјечацима ће се на љекарски рецепт додјељивати прве женске, а том свечаном чину вјероватно ће присуствовати оба родитеља и дежурни психолог. Па опет, никад више геј популације.

У моје вријеме, док још није био пронађен климактеријум, жене у извијесним годинама мислиле су да их глава боли због преморености. Јесу ли наше баке изненада мијењале фризуру и навлачиле прозирне спаваћице да поново привуку свога мужа, који је почео да запоставља брачне дужности? Данас, кад свако броји оргаззме, питам се да ли је икада мој деда питао моју баку да ли јој је било лијепо?

–Је ли ти било лепо? Господе!

Да су уопште одлазили на љетовање, да ли би баба и деда ишли одвојено, ради освјежења брака, како то данас новине савјетују? Ко зна, можда би им брак у том случају био много складнији и трајао знатно дуже, а не само педесет и шест година?
У моје вријеме, док ријеч секс није била пронађена, људи су се вољели потпуно дилетантски. Није било никога да им покаже еррогене зоне, нити да им одреди биоритам.

Добри смо и овакви какви смо, како смо аматерски долазили на свијет!

У моје вријеме, ко је имао купатило, свађао се у купатилу – ко није, није се ни свађао! Ћутао је и трпио! У моје вријеме, никоме није падало на памет да има притисак. Питам се да ли су га људи, у моје вријеме, уопште имали, или је пронађен тек касније, када су амбициозни сељаци позавршавали медицинске факултете?

И како смо, уопште, живјели у моје вријеме а да ништа нисмо знали о кретању антициклона над сјеверозападном Европом, нити о влажности ваздуха, брзини вјетра, водостају на ријекама и температури, да не говорим о изгледима за наредни викенд?

Мада волим своје вријеме, никада се не бих вратио у њега. Данас се много лакше живи. Али умире се исто тако тешко као и у моје вријеме.”

Момо Капор