Градоначелник аргентинског града Аријаса: „Молим се Светом Василију“

Острог ми осветљава пут, а за све се молим Светом Василију”: Ово је изјавио аргентински градоначелник који подржава протесте верника у Црној Гори

Матијас Гвозденовић, први човек града Аријаса говори за „Новости“. Слави Аранђеловдан, одрастао је уз дедине гусларске песме о краљу Николи, краљу Александру, Црној Гори, Косову…

НАПИСАО сам писмо јер је ситуација око Закона о слободи вероисповести у Црној Гори забрињавајућа и није само локално питање. Оно је од највећег интереса, посебно за православне вернике широм света. Свакодневно добијам вести из различитих медија из Црне Горе, Србије и региона, али и из Аргентине, и неспокојан сам због свега што се догађа.

Овако за „Новости“ говори Матијас Пабло Гвозденовић, градоначелник Аријаса у аргентинској провинцији Кордоба. Писмо подршке које је упутио народу и клиру Српске православне цркве у Црној Гори оставило је велики утисак не вернике широм региона. Било је много и оних који нису крили сузе на стихове наведене у писму, а који су исписани на споменику његовог прадеде Мила: „Ко слободу српску чува/ од кад Лазар славно паде/ Црногорац, а ко други/ он је само чуват знаде.“

  • Дедина деца су одлучила да те стихове испишу на његовом надгробном споменику, јер он никада није делио црногорско од српског – каже нам Гвозденовић. – Моја породица је и у Аргентини чувала традицију и обичаје свог краја. Одмалена сам слушао како певају док деда свира уз гусле песме о краљу Николи, краљу Александру, Црној Гори, Косову… И данас кад чујем да неко пева „Онамо, ‘намо“ вратим се у детињство. Деда Јован ми је показивао црногорски грб и објашњавао значење четири оцила: „Само слога Србина спасава“. Причао ми је и да је његов отац Мило одлучио да се врати у домовину и да као добровољац учествује у њеној одбрани у балканским ратовима и Првом светском рату због велике љубави коју је осећао према својој вери и коренима. За то је и добио два одликовања.

Испричао нам је наш саговорник и да су се његови преци, највише због сиромаштва, доселили у Аргентину уочи Првог светског рата, у једној од масовнијих печалбарских миграција. Тада су, каже, и родитељи његовог оца Милана – Јован и Марија, дошли у Аргентину. Свако са својим родитељима и породицом.

  • Деда Јован је рођен у Глухом Долу у Црмници, а бака Марија у Боки Которској – поносно говори Матијас. – Бака Марија је још жива и недавно смо прославили њен 90. рођендан. Окупила се цела фамилија. Иначе, у провинцији Кордоба има Црногораца, али су наша окупљања везана једино за цркву. Најближа нам је у Венадо Туертеу, у провинцији Санта Фе, педесетак километара од Аријаса. Уз Божју помоћ, ове године, са владиком Кирилом и нашим парохом, оцем Миленком почећемо изградњу цркве Светог Василија Острошког у близини Аријаса. Општина нам је већ донирала локацију.

Одгајан у духу православне вере и традиције својих предака, наш саговорник је, како нам је казао, од детињства маштао да дође у Црну Гору и Србију. Половина жеље остварила му се пре две године.

  • Са супругом Аналијом и ћерком Хулијом 2018. године посетио сам Црну Гору – са великим задовољством и срећом прича нам Гвозденовић. – Тада су нас примили митрополит Амфилохије и високо свештенство Српске православне цркве. Посетили смо кућу мог деде Јована у Глухом Долу, Цетињски манастир, Острог, Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Боку Которску.

Када сам крочио на црногорско тло испунио ми се једини велики сан, као да сам се поново родио. Желим и да дођем у Београд и да посетим Косово и Метохију. Када је реч о рођацима у Црној Гори, познајем неколико Гвозденовића, али смо слабо у контакту јер говорим само шпански језик.

Открио нам је овај градоначелник Аријаса и да је одавно закорачио у политичке воде:

  • Још као шестогодишњак говорио сам мајци да ћу једног дана бити председник Аргентине. Био сам тинејџер када сам се прикључио политичкој странци. Желим да се борим за праведније друштво, са акцентом на економском развоју, образовању, здравству и индустрији. Као велики верник, молио сам се и Светом Василију Острошком да ми осветли пут. Уз Божју помоћ, и са највећим бројем гласова становника, крајем 2019. почео је мој други мандат градоначелника.

Отац Милан и бака Марија

СЛАВИ АРАНЂЕЛОВДАН

КРСНУ славу обележавамо 21. новембра – каже Матијас Гвозденовић. – На сеоском имању мог деде славимо Светог Аранђела, заштитника наше породице. Тог дана долази нам свештеник, ломимо славски колач и заливамо га вином. Све у спомен на наше претке и за живот и здравље нас и наших потомака.

Са најближим рођацима на прослави бакиног 90. рођендана

„РАЗБИЈЕНА“ ОЧЕКИВАЊА

НА позив црногорског амбасадора Гордана Стојковића, 2016. сам присуствовао обележавању деценије независности Црне Горе и тада сам упознао Мила Ђукановића – прича Гвозденовић. – Моја очекивања о председнику земље мојих предака разбила су се чим сам га упознао. Поздравили смо се пријатељски, али када сам му показао крст Светог Василија који ми је поклонио митрополит Амфилохије, израз на његовом лицу се потпуно променио. То никад нећу заборавити. Зато ме и није зачудило све ово што се данас дешава у Црној Гори.

Новости


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО