Милорад Додик 36 пута најављивао референдуме

Члан Предсједништа БиХ и предсједника СНСД-а Милорад Додик познат је као политичар који често пријети отцјепљењем Републике Српске из Босне и Херцеговине, а референдуме углавном користи као политичко средство опстајања на власти. Чињеница је да Република Српска нема уставна упоришта за отцјепљење није сматала Додику да тридесет и шест пута до сада најављиви референдуме о независности, одлукама Суда БиХ, уласку у НАТО, те прикључењу Хрватске ЕУ.
Након најновије одлуке Уставног суда БиХ Милорад Додик је поново најавио реферндум о независности РС. Да ли Додик мисли озбиљно или не, процијените сами, али ћемо се подсјетити свих до сада обећаних а нереализованих Додикових референдума.

Референдум поводом Дана РС
Након одлуке Уставног суда који је оспорио 9. јануар као Дан РС, Додик је уочи локалних избора 2016. провео референдум о Дану РС који је више био анкета него референдумско изјашњавање грађана, а сама већинска одлука грађана РС никада није службено објављена.

Дан РС се наставио славити у РС, иако је остало нејасно зашто власт у РС није донијела Закон којим би се то регулисало. Очигледно је да Додик није желио да уђе у правни вакум те одлуке и сноси њене посљедице. Циљ је оставрио и локалне изборе је добио.

Референдум након конгреса СНСД
Милорад Додик по завршетку петог конгреса СНСД-а најавио још један у низу референдума о издвајању Републике Српске из Босне и Херцеговине.

Додик је тим поводом рекао да ће Република Српска у 2018. години расписати референдум о самосталности уколико се мањем босанскохерцеговачком ентитету не врате надлежности које су прописане Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ.

“Уколико до 2017. не буде видљивих елемената стабилизације Републике Српске у складу са Уставом, а то значи да се многе отете надлежности морају вратити, да ће у 2018. години Република Српска провести референдум о свом статусу и утврдити свој статус. Приједлог ће бити – самостална држава”, поручио је Милорад Додик.

Свима је јасно да су обећања и најаве референдума чиста демагогија којом се покушава скренути пажњу са круцијалних проблема грађана Републике Српске као што су висок степен незапослености, корумпирана администрација и низак животни стандард.

Тако предсједник Републике Српске умјесто да ради на томе да се у што краћем року успостави ефикасан механизам координације институција свих нивоа власти у Босни и Херцеговини у процесу приступања Европској унији, најављује отцјепљење.

Године 2006. Додик је пет пута најавио референдум
У мају 2006. године Додик је најавио издвајање Републике Српске из Босне и Херцеговине истичући да би БиХ требала афирмисати право на самоодређење кроз право на одржавање референдума који би био организован у складу с демократским стандардима које прописује Европска унија.

Додик је наглашавао да је неспремност да се прихвате уставне промјене потресла темеље БиХ много озбиљније него његова теоретска размишљања о референдуму, те да уколико се покушаји наводног уништавања уставног и политичког система Републике Српске наставе, да ће Република Српска расписати референдум.

Исте године Додик је у мјесецу јуну саопштио да ако се из Сарајева настави понављати да Република Српска не треба да постоји и да је геноцидна творевина, да ће Сарајево добити одговор звани референдум.

Пети пут, Додик је независност Републике Српске најавио у септембру на предизборном скупу у Добоју рекавши да он жели да Република Српска има једнак третман у БиХ у будућности, те уколико то не добије да ће Република Српска бити независна.

У току 2007/08. године Додик је два пута најавио референдум и то позивајући се 2007. године на референдум Црне Горе и 2008. године коментаришући проглашење независности Косова.

Само у 2009. години Додик је три пута изразио жељу за отцјепљењем Републике Српске
Он је након разговора са преговарачким тимовима ЕУ и САД-а на конференцији за медије саопштио да ће тражити право на референдум којим би се ентитети могли изјаснити о свом статусу, да би убрзо у мјесецу децембру рекао да су прије три године кренули у организовану активност да би осигурали легитимитет и легалност права на лично изјашњавање о питањима о којим се одлучује на највишим закоднодавним органима.

“Сада смо пред другом фазом имплементације која подразумијева да се побољшају законска рјешења што се може учинити већ у јануару. Након тога слиједи имплементација наше већ донесене одлуке о изјашњавању грађана”, изјављивао је тада Додик.

У периоду 2009/10. предсједник СНСД-а пет пута је најавио референдум о издвајању Републике Српске, поручујући у децембру 2009. године да је могуће да Република Српска у марту 2010. године распише референдум о независности.

Три мјесеца послије, Додик је рекао да референдум о отцјепљењу никада неће бити на њиховом дневном реду, али да није искључено да неће бити говора о статусу Републике Српске.

У мјесецу аугусту 2010. године Додик је рекао да Република Српска у складу с њиховим законом који је у складу с европским стандардима има право на одржавање референдума, те да ће Република Српска искористи своје право на референдум ако се настави вршити притисак на Републику Српску.

На предизборном скупу у Градишки у мјесецу септембру 2010. године Додик је поручио грађанима да не брину за будућност Републике Српске јер он је тај који доноси одлуке у Републици Српској.

“Имамо Закон о референдуму који ћемо знати како да користимо у правом тренутку”, поручивао је Додик бирачима.

Додик је 2011. године упозорио и међународну заједницу да од њихове политике зависи независност Републике Српске, односно да ће он одлучити о референдуму у зависности од поступака међународне заједнице у будућности.

Мјесец послије рекао је да су пристали да као знак добре воље одложе референдум у настојању да отворе дијалог о другим питањима, те да су пријетње референдумом довеле до промјена одређених закона у Републици Српској што је био, како је навео, њихов крајњи циљ.

Предсједник СНСД-а 2012. године најавио је чак шест пута референдум
Након што је обустављена истрага Тужилаштва БиХ у случају Добровољачка, Додик је изјавио да није искључена могућност одржавања референдума у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ.

Убрзо након тога, позвао је грађане да о чланству Хрватске у Европској унији гласају референдумом, али и поручио да ће Република Српска о одлуци чланства БиХ у НАТО савезу изјаснити се референдумом.

Исте године Додик је позвао и Хрвате у БиХ да артикулишу свој став и спроведу референдум.

У октобру, предсједник СНСД-а поручио је да нико не може Републици Српској забранити референдум од којег он никада није одустао.

Седам пријетњи референдумом 2013. године
У интервју за Ал Јаззеру Додик је рекао да не искључује могућност да Република Српска у будућности одржи референдум, позивајући се на примјер Шкотске и Каталоније.

Исте године Додик је поновио да ће се грађани Републике Српске на референудуму изјаснити о чанству БиХ у НАТО-у.

На јавној трибини у Бијељини, одржаној 4. марта, Додик је рекао да може истог тренутка организовати референдум, али да би то тренутно било опасно јер референдум није ствар која се потеже неколико пута, него само једном.

Мјесец дана послије, Додик је поновио да ће ако се настави рушење Дејтонског мировног споразума, Република Српска кроз парламент или путем референдума донијети одлуку о самосталности.

У једном од интервјуа у мјесецу септембру Додик је изјавио да би референдум спровео одмах, али да не жели да се игра с народом и државом. Додик је у 2013. години најавио и референдум о смјени градоначелника Требиња.

  1. године Додик је пријетио референдумом након Кримске кризе, упоређујући Крим са Републиком Српском.

Исте године, у више наврата правио је компарацију између БиХ и Косова, али и Шкотске и Републике Српске након шкотског референдума о независности од Велике Британије.

Шта послије?
Све у свему, стиче се утисак да је Додик више искомпромитовао саму институцију референдума, користећи је као политичко средство за различите цијеве, него што је било када озбиљно мислио провести његову суштину. Само је питање до када ће грађани да насједају на његове политичке игре и ко ће сносити евентуалне посљедице овакве неодговорне политике?

За сада је једина константа да се сваки дан живи лошије и да нас је сваким даном мање у Републици Српској. Јер према посљедњим расположивим подацима сваки трећи становник жели да напусти Републику Српску и БиХ. Да ли је то крајњи циљ власти?

ИСТОК

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *