Овакво удварање никад не излази из моде

Некада је романтика била саставни дио удварања без које се није могло замислити рађање једне љубави. Романтика није куповина што љепших поклона, скупих ситница и вечера за двоје у отмјеном ресторану. Романтика је само за храбре, за оне који умеју да погледају у очи једне жене и преспу у њену душу њежност и крхкост која се вјешто крије у мушком бићу.

Таленат за удварање некада је подразумјевао обавезно рецитовање и писање најљепших стихова којима би се осјећања и љубав према једној жени могли исказати.

Ако нисте вични у рецитовању и писању, а ви онда прочитајте вашој њежнијој половини или жени за којом чезнете неке од стихова које смо за вас издвојили. Можете јој оставити и папирић са пјесмом поред јастука, у поштанском сандучету, испод брисача од аута… Видјећете, жена, вјечито гладна њежних ријечи и доказа о томе колико је заиста волите, сваки ваш покушај да је освајате најњежнијим љубавним изјавама схватиће као потврду неизмјерне љубави и среће.

“Ја сам своју душу у твој живот прено,
и све твоје мане, грехе и врлине
заволео тамном страшћу, драга жено,
страшћу ради које живи се и гине.

Ти си светлост моје радости и туге
и молитва чиста срца у самоћи,
радост мојих снова у бојама дуге,
вера мога бића у дану и ноћи.

Кад причешће дође душе коју звона
зову вечном царству чистоте и мира,
ти си моје вере велика Мадона
пред којом се цели из светог путира.

Што живимо дуже, везани смо чвршће,
ти си тамна чежња нагона и жуди,
и разблуде моје, кад на мени дршће све,
похота се почиње да буди.

Кад инстикт са свешћу почне да се бори,
кад се вани проспе месечина бела,
црвен пламен мојих страсти увек гори
на грешном олтару твог мирисног тела.

И сто тамних веза у нама се спаја
веза раних снова о вечној лепоти,
веза нашом децом, радости и ваја,
и перверзне страсти и душе и плоти.”

Сима Пандуровић “Жена”

“Из којег си ти свијета
Из којег цвијета долазиш
Зашто ниси као и све друге жене
Које прођу као сјене
Чија се ни имена не памте
Чији се додири усана забораве
С првим јутром.

Из које си ти љубави
Из које књиге
Из којег романа
Кад ми тако без икаквог плана
Без намјере
Срце ломиш на дјелове
И ноћи ми претвараш у дане.

Која си ти жена
Кад ми пола живота у тебе стане
Због које жалим
Све ово што пребрзо иде
Што су јесени ближе
И што ми се сузе виде први пута.

Једино си с неба могла доћи
Јер друге путеве познам
И на њима сам с другима био сам.

Из којег си свијета
Из којег цвијета носиш тај мирис
Да те волим
И никад не преболим.”

Жељко Крзнарић

Извор: Опанак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *