Ика Марић (68) из Дубровника и њен партнер Ристо Чичковић (69) из Требиња одлучили су да раскрсте са самачким животима и своју љубав крунишу браком. За који дан ће пред матичарем и шездесетак сватова у једном требињском ресторану рећи „да“. Неће се та свадба разликовати по много чему од осталих, биће ића и пића, весеља и музике… Једино што младенци неће бити тако млади. Али, кога брига за то.
„Битно је да се волимо, никад није касно за љубав“, поручују уз осмијех Ика и Ристо.

Старост је неизвијесна, а самоћа каткад напорна и тешка. Зато је љепше живот провести удвоје, кажу младенци. Иако су пријатељи и родбина били затечени њиховом одлуком да на измаку седме деценије праве свадбу, Ики и Ристу ту ништа није чудно.

„Осјетили смо да смо једно за друго. Схватили смо да је боље да се удружимо, да будемо заједно и да се вјенчамо на крају. Осјећамо да смо сродне душе. Кад сам рекла мојој породици да ћу се удати, били су мало скептични – гдје ћеш ти под старе дане да се удајеш, зашто ти то треба… али су се касније смирили, јер сам их убиједила да мени треба неко и да је тешко живјети сам“, прича Ика.

Упознали се прије двије године
Упознали су се још прије двије године када се Ика из Дубровника доселила у Требиње, гдје је одлучла да проводи своје пензионерске дане. Двогодишње познанство са Ристом прије два мјесеца прерасло је у оно најљепше – љубав. Све је почело у једном локалу на требињској пијаци. Ика, која је сједила у кафићу, угледала је, тада познаника, Риста и позвала га да јој се придружи на кафи. Дуги разговор о животу, љубави, навикама, срећи, судбини… за будуће младенце био је, ипак, кратак. Осјећали су да треба поново да се виде и урадили су то већ сутрадан.

„Неко је морао први напасти, а данас женске више нападају. Он је пристао да будемо заједно“, говори Ика кроз осмијех. Ристо открива како му је, ипак, било нестварно да се једна Дубровчанка „залијепи“ баш за њега.

„Ја сам се устручавао мало, гдје Дубровчанка да се уда за мене, сељака“, говори Ристо и признаје да је женидбу потајно прижељкивао, јер му је 12 година самачког живота већ било додијало.

У позним годинама, кажу, није лако наћи партнера који вам одговара, јер човјек све више размишља на кога ће наићи.

„Кад си млад не мислиш пуно, битна ти је само љубав, а не да ли је та особа стварно за тебе. Сада је другачије. Ика је права особа за мене“, сигуран је младожења Ристо.

Ика сигурна у свој избор
У свој избор сигурна је и Ика. Свидио јој се, каже, Ристов карактер, начин на који се шали, његова увиђавност…

„Када сам га први пут позвала на ручак дошао је тачно у договорено вријеме са букетом цвијећа. Донио је домаћу погачу и сок од шипка. Све је он то сам направио. Била сам много срећна и усхићена, јер сам видјела да још увијек постоје џентлмени“, препричава Ика њихов сусрет.

Ристо је већ тада спремао терен, па је брак споменуо кроз шалу. Но, Ика га је изигнорисала. Убрзо се, ипак, предомислила.

„Кад сам дошао први пут она ми је направила кафу, ја сам рекао – добру кафу правиш, могла би се удати. Она је оћутала тада, а сутрадан, када је спремила ручак, ја сам опет рекао – спремила си добар ручак, можеш се удати. Она је питала – а за кога, ја сам рекао – па, за мене. Одговор ДА сам добио тек неколико дана нако тога“, прича Ристо.

Будући младенци поручују младима да се не либе брака. Сигурни су да ако има љубави удвоје је најљепше и тако се све може побиједити. Чак ако има и помало љубоморе, кажу, не треба да бринете, јер то је знак да има и љубави.

Тоалете за вјенчање већ су спремне, гости су позвани, па младенци с нестрпљењем чекају своју суботу. Треме, кажу они, немају.

“Док палме њишу гране, цијела варош спи, бехари док миришу љубиш ме, љубиш ти” – уз ове стихове Дубровачких трубадура заплесаће свој први свадбени плес и закорачити у нови, надају се, срећнији и испуњенији живот.

Шта друго за крај но им пожељети да им заједнички дани буду весели, баш као што су и они били док су нам причали о себи.

Извор: direkt-portal.com