achat kamagra jelly pas cher mdma kamagra viagra versus cialis cialis effets secondaires prostate commande de cialis en france
ТАЈНА СМРТИ БРАНКА МИЉКОВИЋА


На данашњи дан навршава се 59 година од трагичне смрти једног од најдаровитијих српских пјесника 20. вијека – Бранка Миљковића.

По званичној верзији, у ноћи између 11. и 12. фебруара, у једној шуми на периферији Загреба, умјетник је извршио самоубиство објесивши се о дрво. Имао је само двадесет и седам година, а овај догађај и данас, више до пет деценија касније, изазива многе контроверзе и полемике.

Бранко Миљковић је био један од најпознатијих српских пјесника друге половине 20. вијека. Родио се у Нишу, а прве пјесме је почео да му објављује Оскар Давичо 1955. године током Бранкових студија филозофије у Београду.

Већ сљедеће године објавио је своју прву збирку песама “Узалуд је будим” која је постигла огроман успјех и отворила му свијет књижевности и славе. Иако јако млад, Бранко Миљковић се убрзо нашао у самом врху српске поезије. То је потврдила и Октобарска награда, једна од најпрестижнијих у оно време.

О томе зашто је Бранко Миљковић ријешио да напусти Београд и прихватио посао уредника Литерарне редакције загребачког радија постоји више верзија.

По једној, песник је покварио односе са једним бројем пјесника и пријатеља. По другој, пресудни су били љубавни јади. Како било, у јесен 1960. године млади пјесник се обрео у Загребу, а након тога убрзо је почео и да пије.

Непуних годину дана касније, у ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. Бранко Миљковић је пронађен мртав, објешен о дрво на периферији Загреба. Имао је само 27 година.

Његова изненадна смрт већ деценијама изазива расправе о томе да ли је рикеч била о самоубиству или је млади песник ипак убијен.

Бранкова породица као и многобројни пријатељи на челу са пјесником Танасијем Младеновићем, тврдили су да дрво о које је пјесник пронађен објешен једноставно није било довољно јако да издржи Миљковићеву тежину, као и да је на тијелу након смрти било модрица (као од пребијања) али не и трагова дављења на врату који су уобичајни код самоубиства вешењем.

Ипак, славни књижевник Данило Киш је у кратком филму Слободана Шијана из 1976. године “Похвала свету” изнео једно другачије виђење последњих дана Бранка Миљковића.

“Десетак дана пре његовог самоубиства сам га срео и кад сам наручио пиће, он ме је изружио да се то не сме радити, да се не сме пити… Он је у том тренутку престао да пије и да би томе дао тежину принципа, он је држао предавања и другарска убеђивања. Тада је изговорио неколико реченица које су ме фрапирале у часу када сам дознао за његову трагичну смрт.

Рекао је: “Ми смо сви кукавице, многи руски песници су у нашим годинама већ завршили своје животе и то својом руком”. Навео је њихова имена, доста агресивно ме је питао зашто смо ми такве кукавице које умиру од “глади, туберкулозе и од тзв. боемије””
— испричао је Киш свој последњи сусрет са Бранком Миљковићем.

О томе ко би евентуално могао да стоји иза убиства Бранка Миљковића такође има много теорија – неки наводе хрватске националисте, други криве кафанску свађу, трећи УДБУ…

Ипак, све до данас званична верзија Бранкове смрти је – самоубиство.

Извор: Историјски забавник


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО