Чарлс Буковски: Нисам престао да мислим на тебе


И мислим на тебе Али не тражим те.

Хенри Чарлс „Ханк“ Буковски Јр. рођен је у Андернаху 16. августа 1920. године, а напустио је овај свијет у Сан Педру 9. марта 1994. године, био је сјајни амерички пјесник и писац њемачког поријекла. Његова дијела су „класификована“ у књижевну струју која је, чини се, створила прљави реализам, јер су његова стварна искуства, злоупотреба алкохола и секс описани без превише ријечи.

Чарлс Буковски један је од оних аутора којег људи или мрзе или га лудо воле, нема средине, а можда је то и хтио, цинично и неконвенционално, слободно, самотно, провокативно и антисоцијално; његове пјесме су пуне емоција и осјећаја које је он успио да савршено, понекад чак и претјерано савршено напише, његове ријечи ударају и остављају запањене јер дају превише реалну визију живота.

Али пјесма „Нијесам престао да мислим на тебе“ нешто је посебно, може се тумачити на различите начине, може се односити на дијете, љубавницу, пријатеља, али и на себе или на снове изгубљене на путу.

Ово је ваљда био компликован сусрет Буковског са приматељем пјесме (за коју ми не можемо да знамо) многи мисле да је љубавна песма, једна од оних пргавих, која говори о коначној љубави, али искрено познавање репертоара умјетника ме наводи да посумњам у да је ово његово купање у шекспировском болу.

Лично волим да мислим да је аутор мислио на жену изгубљену с временом, али не љубавницу, већ пријатељицу, на једну од оних која не заборавља али више и не тражи, независна, снажна и упорна жена која такође изазива одређени страх, али која би учинила било шта за истинског пријатеља.

Мислим да ју је посветио својој пријатељици на коју мисли, али је не тражи; индиректно је пита како је, шта она ради и какве планове има, брине за њу, али нема снаге да се суочи са њом.

Ово је можда чак и тужније од било које љубавне приче. Можда је Буковски хтио посветити ову пјесму свима у реченици „не знаш, али ја живим сваки дан, оно што пишем, пишем о теби.“ мислим да је мислио на то да су његова дијела имала сопствени живот, далеко од класицизма на који нас је књижевност навикла.

Учините ову пјесму вашом и потражите онога на кога мислите …

Нисам престао да мислим на тебе,

Волио бих ти ово рећи.

Желио бих ти написати да бих се желио вратити,

да ми недостајеш

и да мислим на тебе.

Али не тражим те.

Чак ти и не пишем.

Не знам како си.

Недостаје ми да то знам.

Имаш ли планове?

Јеси ли се данас насмијешила?

О чему си сањала?

Да ли си се одјавила?

Где идеш?

Имаш ли снове?

Јеси ли јела?

Хтио бих те пронаћи.

Али ја немам снаге.

И немаш ни ти.

И онда узалуд чекамо.

Размислимо о томе.

И запамти ме.

И запамти да мислим на тебе,

да, не знаш,

али ја живим сваки дан,

оно што пишем, пишем о теби.

И запамтии да су потрага и размишљање двије различите ствари.

И мислим на тебе

Али не тражим те.

Превеле Ана и Беба Муратовић

Преузето са бебамур

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *