Данас, у поплави себичних, превртљивих, заједљивих људи, за мене је успјех бити Човјек. Са великим Ч.

У маси оних који пречесто навлаче маску, успјех је бити Свој. Са великим С.

Данас, када се муљ подигао до гуше, успјех је остати чистих руку и образа, Поштен. Са великим П. Упркос свему.

Данас, када свако уз мало подилажења, политичког и сваког другог, може бити с дупетом у кожној фотељи, када свако може стављати свој потпис на важне папире, када свако може да се пита много тога, успјех је бити Различит од таквих. Са великим Р.

Данас, када се без проблема може платити за диплому брзопотезног факултета, успјех је рјечима и дјелима показати своје знање.

Успјех је када упознаш своје мане, прихватиш их ко бијесног вука и радиш на томе да га припитомиш у своју корист.

Успјех је не стидјети се онога што јеси. Никада и ни због кога.

Успјех је научити да цијениш оно што имаш, колико год да је то.

Успјех је прихватити живот овакав какав јесте са свим његовим замкама, имајући увијек на уму да не можеш баш све конце држати у својим шакама.

Успјех је кад схватиш да ако довољно желиш, углавном можеш све. Битно је да не одустајеш.

Ја ћу рећи да сам успјела онда када будем легла у високу траву и са њеним влатом међ уснама, док гледам облаке ко слајдове који промичу, будем осјећала мир. Онај мир који сам толико пута споменула.

Онај унутарњи.

Онај који ће да значи да сам успјела.

Јована Кешански