Међу вјерницима који бране светиње сваке недеље и четвртка су и прави хероји – дјеца, болесни и стари.
Међу хиљадама вјерника у литији из Мркоњића до Требиња била је, у недељу, и Милица Ијачић, која је пут дуг више од 30 километара прешла у инвалидским колицима. И поред прехладе није одустала од напорног пута.

– Када сам стигла у Мркоњиће, нестала је и температура. Ништа ме није могло спречити да будем део величанстве литије и да и ја дам подршку народу Црне Горе у очувању светиња – прича Милица Ијачић за “Новости”.

Милицу у Требињу сви знају као скромну и ведру девојку, изузетно активну, сваком при руци, па тако и о свом путовању каже да то за њу није никакав подвиг.

– Нисам ишла да бих се експонирала. За мене су истински хероји мала дјеца и старији људи који су више сати пјешачали. Мени су колица служила као помоћ, а снага су ми били сви ти људи – каже Милица.

У маси обичних људи који истрајно дижу глас у одбрану светиња, посебно је велики број младих, па и дјеце. Из бескрајних колона вјерника не изостају ни стари, нити болесни. Они су постали својеврсни симбол сабрања пробуђеног народа.

Многе је истински дирнула слика дјетета које је у Бијелом Пољу истрчало из литије да би се изљубило са оцем полицајцем који је обезбјеђивао скуп. Јавност је са симпатијама дочекала петогодишњег Милутина Вукотића, који је са заставом са ликом Светог Петра Цетињског, у недељу повео литију у Никшићу…

Сличних призора је на сваком кораку – у Кучима, Паштровићима, на которским улицама, широм Црне Горе.

(новости.рс)