Рече ми један чоек: Ти си српски националиста, као да је то увреда. 🙂 Јесам. Ја јесам националиста. Српски. Не но ћу белгијски. То само значи да волим свој народ. Престаните да читате само једну књигу као неки „млади“ (далеко се казало чији). Али – или управо зато – бих животом бранила једну (Ес)Минку као и једну Милицу. Кућа нам га даје, што би овдје рекли.

Ја сам унука Миленкова. Ко га је познавао, зна да не лажем, ако и кап његове крви имам. И ово нису метафоре за двије вјере/нације, него реалне особе. Обје су биле на сахрани моје баке. Минка је плакала јер ју је знала, можда неких годину дана. За „нашом баком“. Дошла је у Билећу, иако су јој неки рекли да тамо живе „четници“ – исти овакви који мене зову националистом. Била су смутна времена, јесу, али су за нама и нека остану.

И зато не једите што се не једе, не завађајте народ, ви који бисте, не само да задржите што сте покрали, (не)просто вам било, него да и од св Василија крадете. Од Бога да крадете. Мало сте се залећели. Неће да може.

Са мном су јуче били пријатељи који се пишу као Црногорци и чули дивно шта је Ђед рекао. Чули само поруке љубави и позив у цркву свима. Мене лично је највише дирнуо говор једног епископа (горњокарловачки, мислим да је). Сузе су ми кренуле (и не само мени) кад је рекао да су прије 400 година кренули из „наше Црмнице“ за Перој у Истри, а и он је све вријеме био на ивици да заплаче. Толико од српског националисте (без знака навода) коме срце заигра на „ој јунаштва свијетла зоро“ јер…поновићу се по стоти пут (и ДНК се понавља у разним варијантама), љубав који су ми у дјетињству и цио живот пружали моја баба Килибардуша и мој ђед Јарамаз, Никшићани, везала се за Црну Гору и не може се расплести, раздвојити, нестати. Срби воле Црну Гору, клептократе. Зато и шетају, да ви, слијепи код очију, не навучете проклетство Божје и на своју и на њихову дјецу. И то се види. Та вам прича (више) не пролази.

BTW, дођите на литије да се увјерите. Позив стоји. Као и позив на литургију, свакога јутра у подгоричком Храму Христовог Васкрсења. У 8 почиње. Можете и закаснит. И ја често закасним. Али дођем.

Пише: проф. др Весна Братић