„Да се ово преда Радану из Билеће – на руке“
Да се ово преда Радану Тврдисалићу из Билеће – на руке.
Нећу да околишам, одмах прелазим на ствар.
Прво, чуо сам да си постао велики женскарош и да често напушташ Трг соли, да се у Габели, Почитељу, па чак и у Стону недолично проводиш за моје паре. Имам ја очи и уши на Волујаку и на Вележ планини. А овдје ти жена и дјеца плачу и гладују. Изгледа да им се не јављаш нити шиљеш новце, већ трошиш на којекакве свјетске гологузе; не знају ни да ли си жив.
Нијесам те послао тамо да машеш оном ствари већ да машеш батином и да пазиш да нас сумњиви трговци и свакојака олош не поткрада. Издвоји дукат а колико треба и поправи ту ограду, учврсти нарочито ону на царини. Појачај и окуј дрвена врата најбољим гвожђем.
Чујем да се туда преноси непријављена и сумњива роба. И да си постао познат и нагласу по томе што поред тебе може свако проћи, једнако у подне и у пола ноћи. А сваки ћу перпер провјерити гдје си га и како потрошио. Преобући ћу се у просјака (а са тобом, ако тако наставиш, и постаћу просјак) и банућу да видим шта радиш, па ћу те објесити на највише дрво у Херцеговини. Позваћу народ нека гледа и нека се забавља док будеш липсавао као скот. Ко год је код мене под заклетвом, мораће ње и да се придржава.
А сада ме слушај пажљиво и утуви у ту твоју xомбасту главетину, ако нећеш без ње да останеш.
Обуци се како ти твоја служба и обичаји налажу, а не да идеш међу трговце дроњав и неуредан. Имаш од чега купити, плаћам те а да нијеси ни пола заслужио. Када виде таквог пексијана, сви ће рећи: какав слуга – такав и господар. Претвори се у вукодлака ако треба, али се ником не повјеравај. И краљ Сигмунд се преобукао у женску одјећу да би од Турака спасио живу главу. Изгледа да мене с таквим као што си ти иста судбина чека.
Дај прилог сиромашнима и отиђи у црквицу да се Богу помолиш – нека види свијет да и ми имамо вјеру и свој понос, ако си уопште научио како се крсти. Каква је – таква је и наша је. А не да се прича како смо ми далеко од вјере и да се не држимо својих обичаја. Не знам што узалуд уложих толике дукате за подизање цркве кад чујем да моји ријетко у њу иду. Ко ли ће вам толике гријехе опростити и од њих вас опрати, само да ми је знати.
Водио сам Јелену и Оливеру на освјештење богомоље, гдје је толико било угледних званица. А поп Дамјан се кажу више шета него што стадо исповједа и што га води пред олтар. Он изгледа попут цара Уроша не воли много да прича са народом. Колико смо зноја пролили док нам бискуп не даде дозволу за подизање мале богомоље, а што му Дубровчани никада неће опростити. Угри су је једном рушили као и многе наше цркве. Њихови крсташи су спалили цијело Захумље, али се увијек неко нађе да их изнова обнови и подигне.
Одвоји соли колико треба и дај калуђерима, а не да једу неслано. Скини са зида гусле да не рђају и на тргу запјевај јуначку пјесму – нека се види да имамо историју.
Сада се кајем што бацих онолике паре улудо на твоје образовање. Боље би било да сам у школу послао своју кобилу Зеку или магарца, више би од тебе научили и прије би се памети дозвали. И не брбљај свашта по кафанама, кукавче сињи, не вјеруј Латинима ни када ти дарове доносе. Могао сам таквих идиота попут тебе наћи колико год хоћу, на сваком кораку. Питам се: на кога ли се то само метну, када су ти и дјед и отац били виђени и људи на гласу. Изгледа да ћеш и ти као Драгутин морати у манастир да окајеш гријехе према оцу, и не само према њему.
Припази се, јадан не био, оног лукавог фратра Ивана, чији се отац покатоличио, јер чујем да пијан свуда прича како ће на мјесто наше цркве саградити католичку. Знаш да што тријезан мисли – пијан говори.
Твоја је памет у ракијској чаши и међу женским ногама, а умријећеш оне ствари жељан, јер си слаб и незасит. Не знам шта ћеш тамо наћи кад је оно женско чудо код сваке исто: длакаво. Да ми је само знати по коме ти то дође.
Али знам да никада од тебе неће бити човјека, као ни међу Драживојевићима господе.
Радослав Братић (Одломак из романа „Трг соли“)
ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?