„Вјерујући да сте искрено опредијељени за рјешавање проблема које је у Црној Гори и шире изазвао спорни Закон, очекујемо да нам доставите приједлог термина за састанак.“

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одговорио је премијеру Црне Горе, Душку Марковићу на писмо упућено 28. јануара.

Марковић је тада упутио митрополиту Амфилохију позив на дијалог о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница наводећи да је Закон ступио на снагу и да рокови за његову примјену теку.

Одговор Митрополита црногорско-приморског објављујемо у цјелости:

„Примили смо Ваш допис од 28. јануара ове године за разговор, који је претходно објављен у медијима. Дозволите да поводом неких оцјена које сте изнијели у Вашем допису искажемо наше мишљење.

У допису тврдите да „доношење Закона неће изазвати нове пођеле у православном бићу Црне Горе“, а што је, благо речено, у су протности са реалношћу. У то се можете и увјерити, јер од 27. децембра 2019. године до данас огроман број грађана, и то не само православних вјерника, трпељиво, мирно, достојанствено и истрајно, из дана у дан, из седмице у седмицу, исказује своје противљење духу и нормама Закона, који је једнострано припремила и предложила Влада и усвоји ла Скупштина Црне Горе.

Према томе, не можемо се сложити са Вашом тезом из дописа да Закон „неће изазвати нове пођеле“, јер је из свега што се догађа у Црној Гори јасно да је Закон не само продубио старе него је и створио нове пођеле међу браћом, кумовима и комшијама. Уколико се овоме дода и јавна изјава предсједника Ваше партије да православне литије представљају „лудачки покрет коме не треба сљедовати“, онда Вам је, надамо се, јасно колико је тај Закон дубоко и болно подијелио и процијепио Црну Гору.

Не можемо да се сложимо са Вашом тврдњом да је „пропис усаглашен са савременим европским стандардима и да је као такав задобио позитивно мишљење Венецијанске комисије, чије сте препору ке уградил и у законски текст“. Садржина и циљ Закона, нажалост, свједоче супротно, о чему сте се и Ви, а и шира јавност Црне Горе, могли увјерити кроз стручне и аргументоване примједбе Правног савјета наше Цркве на Предлог закона, које су Вам достављене прије његовог усвајања, ал и и кроз јавне иступе не само представника наше Цркве, него и угледних правних стручњака из Црне Горе и региона у вези са дискриминаторним и неуставним одредбама Закона, након усвајања до данас. Ово се посебно односи на одредбе којима се негира и ликвидира вишевјековни непрекинути историјски континуитет правног субјективитета и имовинска права првенствено наше Цркве, али и других вјерских заједница. Из тог разлога, никако се не може прихватити Ваша тврдња у допису да „закон уклања не само културно и вјерско, већ и цивилизацијско ограничење у којем смо се затекли“. Прије би се могло рећи да Вам није јасно шта под тим подразумијевате, али нам је и те како јасно да је Православна црква у грожена у својим цивилизацијским и вјерским правима, што самоуказује да је законом темељно пољуљана и мултиконфесионалност у Црној Гори, на коју се веома често позивате. Да ли треба да Вас, кад сте већ отворили тему културних и цивилизацијских вриједности, подсјећам на којим је културним и цивилизацијским вриједностима настала и опстала Црна Гора током своје вишевјековне историје? То данас најбоље свједочи честити народ Црне Горе на литијама.

Очекивали смо позив од Вас да као одговорни људи отворимо дијалог о дубинским и суштинским проблемима које је изазвао и продубио овај закон и начину рјешења и превазилажења тих проблема у складу са општеприхваћеним цивилизацијским и европским стандардима и правним поретком Црне Горе, а што би било у најбољем интересу грађана Црне Горе.

Дужни смо да Вас подсјетимо да је наш позив за јавни и институционални дијалог увијек био отворен, али је, нажалост, до сада од стране власти Црне Горе био игнорисан. Умјесто тога, Ви нас сада јавно позивате да „отпочнемо дијалог у правцу припреме темељног уговора о уређењу међусобних односа“ и исказујете „спремност да још једном заједнички сагледамо најбоља рјешења за примјену чланова 62,63 и 64 Закона.

Жао нам што то морамо да кажемо, али Ви очигледно не желите да видите да постојећи закон, а не непостојећи уговор, представља узрок актуелних друштвених проблема, а о посљедицама да не говоримо. Из тог разлога, ти озбиљни проблеми се не могу ријешити и превазићи „заједничким сагледавањем најбољих рјешења за примјену“ овог безаконог закона.

Ипак, свјесни историјског и данашњег значаја трона Светог Петра Цетињскога и наше одговорности као православног архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског и егзарха Најсветијег Трона Пећкога, коју смо пред Богом, овим народом и историјом примили од својих свештених претходника, а посве забринути за слогу, мир ијединство повјереног нам православног народа Божјег у Црној Гори, спремни смо да се, имајући у виду одлуке Светог архијерејског синода СПЦ и Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори, и поштујући Устав Црне Горе, састанемо са Вама са надом да сте искрено опредијељени за коначно отварање суштинског и људског разговора са циљем да се, у складу са правним поретком Црне Горе, уклони закон или све дискриминаторне одредбе у њему, које су Вама и читавој јавности добро познате, како би се повратио мир и спокој међу православне вјернике и све правдољупцеу Црној Гори.

Искључиво послије рјешења овог кључног проблема данашње Црне Горе, може се и треба отворити дијалог ради рјешавања других, веома сложених питања као што је повраћај (реституција) имовине коју је комунистички режим послије Другог свјетског рата бесправно и бесудно одузео од Православне цркве, Римокатоличке цркве, Исламскезаједнице и грађана, а што је међународна и законска обавеза Црне Горе. Послије рјешења кључног проблема, може се отворити и дијалог за припрему и закључивање Темељног уговора између Српске православне цркве и Црне Горе. И ових дана смо напоменули да и најбољи уговор између Цркве и државе уз постојање оваквог закона не би имао никаквог смисла и значаја.

Уколико сте спремни да првенствено разговарате о Закону као узроку проблема и начинима за њихово рјешавање, односно о уклањању спорног Закона, односно његових противуставних дискриминаторних одредби из правног поретка Црне Горе, обавјештавамо Вас да би у том случају у разговору са Вама као предсједником Владе Црне Горе са нама учествовали и њихова преосвештенства епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије, милешевски г. Атанасије и захумско-херцеговачки г. Димитрије. Вјерујући да сте искрено опредијељени за рјешавање проблема које је у Црној Гори и шире изазвао спорни Закон, очекујемо да нам доставите предлог термина за састанак“, пише у Амфилохијевом одговору.

Вијести