Годишњица смрти највећег српског пјесника „по души и срцу“

Највећи српски пјесник „по души и срцу“ Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а Мостар и данас памти и препричава његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви.

Шантић је умро 2. фебруара 1924. године, а сахрањен је на православном гробљу Бјелушине у Мостару. Умро је од тада неизљечиве болести – туберколозе.

Када се сазнало за његову смрт, ријеке људи сливале су се ка Ћоровића кући, гдје је Шантић код сестре Персе провео задње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом пјеснику и изјавили саучешће породици.

Због пристизања великог броја људи Шантићев ковчег је до сахране био пренесен у Српски дом (данашње Народно позориште Мостар).


Мостар је, забиљежили су хроничари тадашњег времена, био завијен у црно.

„На кућама висе црни барјаци, фасада Општинског дома претворена је у једну црну масу, па су чак и улични фењери обавијени црним крепом. У црно утонула варош пружа дирљив призор уцвијељене мајке за изгубљеним сином“, записано је у књизи Јосипа Лешића „Роман о пјеснику“, која описује Мостар на дан сахране Алексе Шантића.

У књизи се наводи да су из читаве Херцеговине стизале бројне делегације, нарочито из Невесиња, било их је који су пјешке превалили по 40, 50 километара, само да би виђели још једном свог пјесника и поклонили се његовим сјенима.

„У један сат поподне дошла је у Српски дом пјесникова родбина, а касније су чланови Српског пјевачког друштва Гусле и хрватског Хрвоја изнијели ковчег из Дома и унијели га у кола. И тијело мртвог Шантића по дивном ведром дану прошло је на своју посљедњу шетњу кроз Мостар“, наводи се у књизи

Поворка је обишла око цијелог Мостара и у њој је учествовало цјелокупно грађанство.

„Овакву жалост и овакав погреб Мостар није никада до сада видио. Од Српског дома до гроба, било је 15 говорника, који су о пјеснику говорили у име разних организација, пјевачких друштава, књижевних часописа“, наводи се у књизи.

Додаје се да су аероплани кружили над поворком која је обилазила Мостар, а да су дуж улица стајале масе свијета које су испраћале пјесника, док су све радње биле затворене.

„А народ, било муслимани, православци или католици пођеднако је туговао и оплакивао свог великана и пјесника. Сви су говорници истакли Алексу Шантића као пјесника јединства и братства, али као да је то најдирљивије учинио мујезин, који је при проласку спровода са минарета Церничке џамије топлим гласом отпјевао посљедњу молитву праштања“, додаје се у књизи.

Данас више школа у Републици Српској и Србији, те једна школа у Сарајеву носе његово име. По њему је названо и једно мјесто у Војводини.

Нажалост, у његовом Мостару, само у трећини његове улице, данас стоји табла са његовим именом, а гимназија која је носила пјесниково име преименована је у Гимназију Мостар.

Ове године до Шантићевог гроба ићи ће „Шантићева светосасвка литија“ од Старе цркве у Бјелушинама. Литија ће бити и у знаку подршке православном народу у Црној Гори који се бори за своје светиње.

Извор:Срна


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО