Легенда каже да некада давно су земљом ходали усправни људи. Прича се да су имали образ и част. Да им је дата ријеч била светиња. Ако је дају никада не дозволе да је не испоштују.

Да су се поносили својим дјелима и поштењем стицали своје иметке. Да су се стидили самог себе ако нису знали да им је комшија гладан. Да срамота није било немати већ не помоћи. Да су били несебични у давању и искрени у говору.

Прича се да су се радовали пуног срца туђем успјеху. Да нису очекивали само корист већ обичну топлу људску ријеч. Да диплома није била мјерило вриједности већ властити поступци. Ако су гријешили знали су за извини и покајање. Доказивали су се дјелима а не празним ријечима.

Причају да нису имали пуно ал душа им пуна била…

Извор: ФБ