Они што као ни о чему нису обавјештени, а знају све, „из прве руке“.
Они што се праве мутави, а заправо су само подмукле врсте.
Она која ми каже:“А да, чула сам негдје, ти то нешто тамо као пискараш…“ А прочитала је текстове, све до једног.

Они што вам, чим кроче у кућу, мјере количину прашине и завирују у лонац.
Они које ништа не занима, а све би да чују. До детаља. Што сочније, то боље за њихове наћуљене уши.
Они чија је душевна храна туђа слабост.
Они који никада наглас не коментаришу, али зато по ћошковима развежу језичине.

Они што вас као не прате по друштвеним мрежама, а знају напамет све фотографије које сте објавили. Чак и боју џемпера на посљедњој фотки.

Они што вас као „одлично“ познају, а чули су за вас из приче треће особе. Али, знају они вас…
Они што вам броје године и килограме. Одређују вријеме за удају и рађање.
Они што од погледа на туђе двориште, занемарују ђубре у сопственом.

Они који климају главом на мишљење већине јер ваља се ухљебити негдје.
Знате их, зар не? Има их, колико хоћеш.
Бјежите од таквих. Без освртања и икаквог поздрава.