ТО ЈЕ МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА: Ђе се кафа пече, а хљеб кува, ђе се ноге чују, а промаја убија

Ђе се гоњају папири, разбијају паре, ђе се спава к’о заклан док у кући телевизија гори, ђе се кидају нокти и једе сарансак

Ђе се ноге чују, а промаја убија, ђе се јаја туку, ђе се ауто гони, ђе се кћер зове сине..

Ђе цркнеш од смијеха, а останеш жив, ђе кад паднеш питају те јеси ли се убио, ђе се састојци мјере од ока и офрље.

Ђе кад се ознојиш кажеш „Вас сам у голој води“, ђе се дрва беру и шегају, ђе је у кућама потакнута ватра када је хладно, када неко не зна каже му се: „Не веже гранчина“, ђе када се одмараш кажеш да си се истего(ла)…

Ђе се одврће музика, ђе се хода по докторима.

Ђе не смијеш гутат жваку јер ће ти се залијепит цријева, ђе у школу мораш ићи да не би коп’о канале, ђе нема отвори уста него зини, ђе употребљаваш ријеч болан у свакој реченици, а не знаш шта значи, ђе се вријеме дијели на прије рата и послије рата.

Ђе се каже „ђе си” а човјек стоји испред тебе, ђе се каже „аха, јеси мало сутра”, кад неком не вјерујеш, ђе кад видиш ћуку, прво питање је „оће л’ ујест?” Ђе кад ти неко даје савјет, одговор је „к’о те шта пита?”

Ђе ако сједиш близу телевизора ‘оћоравиш’, ђе ти је даљински умотан у најлон или је залијепљен селотејпом, ђе кад паднеш матер те истуче јер си сам пао…

То је моја ХЕРЦЕГОВИНА !!!

Х!П