Једне хладне вечери за вријеме Божићних празника, дјечак од шест или седам година стајао је пред излогом једне радње. Није имао ципеле, а одјећа му је била сва у ритама. Једна млада жена, која је туда пролазила, запазила је чежњу у његовим свијетло – плавим очима. Узела је дијете за руку и увела га у радњу.

Тамо му је купила нове ципеле и топлу одјећу. Изашли су поново на улицу и жена рече дјечаку:

– „Сада можеш да се вратиш кући и нека ти је срећан празник.“

Дечак је погледао у њу и упитао:

– „Да ли сте ви Бог госпођо?“

Она се осмехнула и одговорила:

-„Не сине, ја сам само једно од његове дјеце.“

Дјечак на то рече:

„Знао сам да сте у некаквом сродству.“

Чините добра дјела и добро ће вам се вратити.