Госпођица X. је знала да овог четвртка неће пећи палачинке.

Мислила је да је то начин да неког заборави. Кад је једног четвртка пекла палачинке и разговарала телефоном са господином Y. рекавши му да прави са домаћим џемом од шипка, он јој је рекао да те највише воли. Тако је стицајем околности постало учестало то уживање у палачинкама, као и разговори са господином Y.

Онда је одједном настала тишина. Наставила је да прави палачинке четвртком, и престала је убрзо са тим. Није више могла да поднесе да јој толико недостаје неко. Само, јесте да није правила палачинке, али је, ипак, четвртак увијек долазио после сриједе.

Господин Y. је знао да џем од шипка више нема исти укус. Када су га понудили палачинком, загрцну се. То је због оне невидљиве кнедле у грлу коју има од кад се не чује са госпођицом X. И рупе на срцу, невидљиве, а присутне.

Да су госпођица X. и господин Y. знали да је посриједи обичан неспоразум, уживали би заједно у палачинкама, вјероватно до посљедњег четвртка у њиховим животима. Међутим, нису знали да је до шума у комуникацији дошло када је господин Y. изгубио телефон и са новог послао поруку да је број промијењен. Стигао му је одговор “ Савршено ме је брига за то“. Није то очекивао, али и он одлучи да је и њега савршено брига за госпођицу X. Само што не можеш одлучити шта да осјећаш. Није схватио да је случајно погријешио у једном броју, ставио је 4, уместо 5 и запечатио комуникацију.

Није познато како се ова прича завршава, да ли се завршава, није лако ријешити ту једначину, мада има само две познате непознате…
Можда они некуда шетају, смијући се док беру шипак за зимницу, а можда је од свега остао само шипак, стиснута шака.

Данијела Грбић/ hercegovac.net