У близини града чувеног по мосту Мехмед-паше Соколовића налази се стијена исрцтана руком праисторијског умјетника.

Недалеко од града Вишеграда, чувеног по ћуприји на Дрини и Андрићграду, код села Жлијеб, налази се Писана стијена. Овај споменик културе није под заштитом, изложен је пропадању, необиљежен је за туристе.

На стијени која одолијева вјековима бијелом бојом је исцртано више различитих знакова: кукасти крстови, скуп тачака, облици који подсјећају на птице раширених крила и коњанике. Неки од стручњака твде да се ради о пиктографском писму из доба неолита, а има и оних који сматрају да је реч о млађим дјелима, која потичу из римског периода. Ипак, тачан тренутак у историји цивилизације када су ове стијене украшене несвакидашњим цртежима не може се с прецизношћу утврдити. Такође, још увек нико није успио да протумачи запис на Писаној стијени.

Такође, мали број научника, истраживача и стручњака је уопште покушао да објасни ову својеврсну заоставштину предака.

До сада, јавност није много пажње пиридавала овом изузетном месту, као ни подизању свести о његовом очувању. То је у овом тренутку изузетно важно – како је портал Вести–онлине недавно писао, један од најстаријих писаних споменика кутуре на овим просторима је угрожен. Наиме, током обилних јесењих и пролећних киша, вода тече овом стрмином и слива се низ беле трагове прошлости.

Многа питања, ипак, остају без одговора. Колико дуго овај споменик треба да чека да би био схваћен као прави драгуљ значајан чувај тајни људске историје? Да ли су уметници који се крију иза ових цртежа били припадници неког племена? Ко су били ти људи? Пре колико година су овде дошли и колико дуго су се задржали? Шта су још стварали? Како су живели? Да ли би баш ово место могло бити драгоцено археолошко налазиште, тачка која крије непроцењива открића?

Легенда

Легенда опет казује да је из „Писане стијене“ хукнуо силовит извор воде. У борби са потопом, мјештани су у „распуклину“ бацили иловачу са камењем, неопрану овчију вуну, некухана јаја и саће са воском. Извор је пресахнуо, стијена се „затворила“, али је вода „пробила“ на другој страни Таре, у Перућцу. Пукла је стијена, извор хукнуо на другој страни! И дан данас извире и формира ријеку дугу само 365 метара, због чега је народ прозва „Ријека година“.

Како ни до данас нико није успио прочитати и протумачити записано, вели предаја, када неко то учини поново ће хукнути вода из „Писане стијене“! Како се из висинских пукотина, посебно у прољетном периоду, појављује вода и „брише“ писмо, забринутост постаје тиме већа како ће се остварити пророчанство из легенде.

Извор: Национална географија/Н. ТАСИЋ; Аура