Насеље Мишчиће налази се у подножју планине Голије, на само пар километара од Новог Пазара. Иако га чини мали број становника, нешто више од двије стотине, Мишчиће се, у посљедње вријеме, све више помиње. Разлог томе јесте оживљавање српске историје и Немањићке династије.

Док са својих обронака гледа на светионике Ђурђевих ступова, једну од многих новопазарских светиња, Мишчиће и у себи чува светионике српске историје и великих догађаја. По чему је Мишчиће свето место? Наиме, у долини села Дежеве, у поменутим Мишчићима, рођен је 1174. године Растко Немањић, најмлађи син Стефана Немање. Поред тога што је био монах и игуман, Растко је, такође, био одличан дипломата, књижевник и први српски архиепископ. Место рођења овог српског племића из династије Немањића недовољно је освјетљено, помиње се само назив насеља. Међутим, Мишчиће је познато и по другим, значајним догађајима из периода Немањића. Сматра се да су Немањини дворови били управо у Мишчићима.

У овом мјесту одржан је чувени Дежевски сабор 1282. године. Дежевски сабор познат је по браћи Драгутину и Милутину, а конкретно 1282. година по чувеној Драгутиновој бесједи, коју је говорио када је предао престо своме брату Милутину. Сматра се, такође, да су овде рођени и потоњи Немањићи, Душан Силни и Урош Други, касније назван Урош Нејаки.

Посљедњих година, чланови удружења „Рас“ настоје да оживе успомене некадашње српске славе, па сваке године обиљежавају Дан Немањиног сабора. Уз пригодан програм и уз присуство свештеника и мјештана, евоцира се период Немањића и дух некадашње српске државе.

Само име овог светог насеља бивало је често предмет различитих тумачења, од народних вјеровања до чињеница. Уврикежено је мишљење које потиче од вјеровања да је Стефан Немања, узевши тек рођеног Растка у наручје, прво изговорио: „Мишићу мој, мишче моје“. Тепање, као израз родитељске љубави, прерасло је у име села. Ово вјеровање је постало широко распрострањено тако да се данас у потпуности може сматрати историјском чињеницом.

Житељи Дежеве и Мишчића и данас сваки обронак, сваку стазу и сваки камен свог села сматрају светим, јер су тим предјелима пролазили Немањићи, ишли у лов, ишли у борбу, доносили велике одлуке, оснивали прву српску државу. Жал ових становника јесте у томе што упориште Немањића пада у заборав, што се српска историја потискује, али су ипак срећни, јер, како кажу, имају привилегију да корачају стазама великих Немањића.

Будући да Рашка област обилује многим црквама и манастирима чији су ктитори управо Немањићи, неопходно је оживјети и место њиховог рођења, место где су живели и световним и духовним животом. Насеље Мишчиће неправедно је запостављено, али становници полажу наду у удружење „Рас“, које је већ почело са радом на оживљавању историје забележене у поменутим Мишчићима. Велики напредак огледа се у грађењу цркве и богомоље у близини парцеле, где је прије осам стотина година такође постојала црква. Иницијатори овог подухвата били су монаси манастира Ђурђеви ступови који су пружили финансијску помоћ и купили земљиште на коме ће се црква градити. Остаци старе цркве налазе се под заштитом Удружења за заштиту споменика, а нова црква ће представљати ново, годинама угашено светилиште Немањића. Житељи се надају да ће једног дана ово насеље постати и туристичко место, са свим неопходним путоказима и обележјима, тако да ће, не само становици Новог Пазара, већ и посетиоци из целе Србије моћи да дођу и упознају постојбину Немањића – родно место Светог Саве.

serbum.com