Свети Сава благословио мајку Светог Василија

Пошао Свети Саво кроз Попово и нађе једну ђевојку, ђе захваћа воду из густијерне. Он ће у ње заискати воде да се напије. Ђевојка, чим јој је Свети Саво воде заискао, испере суд којим је воду вадила, те му даде да пије. Пошто се Свети Саво напио воде, рече ђевојци: „Од тебе изашло чисто и пречисто тијело на овај свијет.“ Касније је та ђевојка постала мајка Светог Василија Острошког.

Свети Сава као лекар

Путујући по земљи Свети Сава сврати у једну кућу да преноћи. Домаћин, неки добар човек, лепо га прими. Од укућана имао је само жену, која је била веома зла. Она, по несрећи, није била код куће, кад је њен муж примио Светог Саву на конак, него је дошла мало после и почела да виче на мужа, што је примио незнаног путника. Кад је муж од ње затражио вечеру за госта, она рече: „Камен му за вечеру“. Муж се дигне и после дужег претурања нађе само једно јаје, које у врућем пепелу испече и пружи госту. После тако малене вечере муж затражи од жене постељу за госта, нашто му она напрасито одговори: „Камен му постеља.“Кад је муж молио, да му да бар јастук под главу, пошто му не да постељу, она му као и пре, одговори: „Камен му под главу. “ Гостољубиви домаћин замоли госта, да се на њега не љути, што не може од жене да га угости онако, како би требало. Ни домаћин ни жена нису знали ко је тај њихов гост.

После вечере Свети Сава легне на камене плоче поред ватре и немајући ништа друго да метне под главу, узме камен. За љубав госта и домаћин легне до њега, а жена се сама испружи на постељу мало даље од њих. У нек доба ноћи жени се развије пупак, па да умре од болова. Тада јој се отворе очи и она у путнику позна Светог Саву. Не могући више да поднесе муке и болове, она почне молити Светог Саву, да се смилује на доброту и гостољубље њеног мужа и да је исцели. Свети Сава се смилује и она оздрави.

И данас, кад се коме развије пупак, онда нека старија жена метне средњи прст десне руке на пупак болесника, мало притисне и почне полако да обилази болесника, да завија пупак, при чему изговара ове речи као неку молитву: „Свети Саво, зави пупак! Не порад зле жене, него поред добра човека. Камена вечера, камена постеља, камен под главу!“ То се три пута понови, а пре тога постави се јаје у ватру, да се испече и да се болеснику да га поједе. После тог народ верује, да болеснику мора бити лакше.

Свети Сава и слијепац

Свети Саво пролазећи кроз некакву шуму близу једног села опази краву и за њом теле. Идући даље, светац стиже у кућу једне удовице, која је имала стара слијепа свекра. Од тешког путовања Свети Сава бијаше јако уморан, те сједе и поче са старцем разговарати. Слијепац га запита: „Да ми почем нијеси видио крај пута краву?“ Светац одговори, да је недалеко у шуми видио некакву краву с телетом. Слијепац одмах нареди невјести, да иде и види да то није њихова крава, која се изгубила прије три дана. Домало жена се врати гонећи краву с телетом. Слијепац јој онда заповједи да што ручку зготови, а док је она кухала он се једнако са свецем разговарао. Послије ручка Свети Сава пође да иде. Слијепац онда нареди невјести: „Полиј овом сиромаху комад хљеба и једну шаку сира, јер не знам гђе га може конак затећи.“ Жена учини као што јој свекар заповиједи. При одласку Свети Сава рече слијепцу: „Кад си тако добар, Бог ти очињи вид опет отворио! “ И чим је светац отишао, слијепац је одмах прогледао.

Свети Сава, младић и старац

Ишао Свети Сава са ђаком и сретну једног врло лијепог момка. „Помоз Бог, оче!“ – „Бог ти помогао, момче!“ Кад прође момак рече Свети Сава: „Бог му брже душу примио!“ Идући даље сретну једног дједа. „Помоз Бог, дједе!“ – „Бог ти помогао, духовниче!“ Кад прођоше мимо дједа рећиће Свети Сава: „Да Бог да, овај дјед живио још двадесет година!“ Томе се ђак чудио, па ће запитати Светог Саву: „Што ти рече ономе момку, да му Бог душу брже прими, а ономе дједу да још живи двадесет година?“ На то ће му Свети Сава: „Богме, онај момак није ништа грешан, а онај дјед има доста гријеха, па би се могао опростити.“