Слави се као први српски архиепископ, Први просвјетитељ, дипломата…

ДАНАС је Савиндан, један од највећих празника у Срба, посвећен првом српском архиепископу Сави, сину Стефана Немање, великог жупана српског. Растка Немањића, потоњег Светог Саву, рођеног између 1170. и 1175. године, који се упокојио у Господу 27/14. јануара 1235. у Манастиру Трново у Бугарској, Срби славе као првог учитеља и просвјетитеља, због чега се данас обиљежава школска слава у свим образовним институцијама.

• Светом Сави се многи моле за помоћ – каже етнолог Драгомир Антонић, аутор „Српског народног календара“. – Он је прави примјер епифаније, вјеровања да свеци често походе људе у овоземаљском свијету. Вјерује се да Свети Сава стално путује по свим земљама гдје живе Срби. Народ га највише поштује и зато му приписује разне божанске моћи.

Антонић додаје и да кад се пише живот Светог Саве, пише се, у ствари, почетак наше просвјете у средњем вијеку. Срби га славе као првог учитеља и постоје многе приче, пјесме и легенде у којима Сава подучава српски народ разним вјештинама.

Ове године је 800 година откако је Свети Сава обзнанио капитално дијело Законоправило или Крмчију.

• Законоправило, настало 1219. године, нема парњака у историји ниједног другог народа тога времена! О том делу најбољи зналац и преводилац, др Миодраг Петровић, пише: „Законоправило Светог Саве је најважнији државни, црквени, правни, историјски, књижевни рукопис који Срби имају. Захваљујући њему створена је Српска православна црква. Зато је она Светосавска и тога се никад не сме одрећи. Књига је и први Устав државе Србије. Кад је рукопис завршен, по примјерак Законоправила добили су у руке сви епископи новоосноване аутокефалне архиепископије у Србији – тад се Србија простире до Јадранског мора – са обавезом да по њему управљају црквеним животом.“

• Нема сумње да је православна црква у Србији највише учинила да се већ у првим деценијама послије њихове смрти прослави живот и рад Стефана Немање и његовог сина Саве – закључује Антонић. – Тако се свијест о вриједности њиховог дјелања раширила у све српске крајеве. Вечерња с литијом, свечана јутрења и свете литургије, све уз појање пјесама у којима се величају дела Светог Саве, сачувани су у свим крајевима гдје живе Срби.

ХЛАДНОЋА И ВРЕЛИНА
НАРОДНО вјеровање каже да око Савиндана мало попусте јануарски мразеви и студен. Разлог томе је веома ликеп.

– Предање каже да су се Свети Петар и Свети Сава договорили да један ослаби врућине око свог дана – Петровдана, а Сава ће умањити студен око свог дана у јануару мјесецу – објашњава Антонић. – Договор је постигнут да се људи зими не би смрзавали од мраза, а љети не би страдали због жеге или врућине.
Први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве био је чудотворац свог доба и по томе што је невјероватно велики број дијела учинио за свој народ. Од самог црквеног осамостаљења, до важних дипломатских путовања на којима је темељно градио позицију ондашње државе, као и њено јасно утемељење, до изградње манастира, невјероватне посвећености Хиландару, изградње првих болница…

Данашњем савременику делује невјероватно да је један човјек оног доба успео да превали толике дистанце, да сваки разговор са тадашњим високодостојницима претвори у огромну благодет за свој народ и да том истом народу – све своје дикело од срца подари.

ПОШТОВАЊЕ

КНЕЗ Милош је наредбом од 5. фебруара 1827. прогласио Дан Светог Саве за нерадни, а онима који не би тог дана дошли у цркву или дућан затворили, одредио да „не само глобу цркви плате, но и апсом и тјелесном казном каштиговани буду“.

Намјесништво кнеза Михаила Обреновића одредило је 2. јануара 1840. да се Свети Сава сматра школским заштитником. Тад су уведене и школске прославе по гимназијама.