Преко издаја је тешко прећи тек тако. Када нам неко нанесе зло, природна реакција човека је да жели да му врати истом мером.

Међутим, уколико добро размислите чувањем бијеса и огорчености у себи једина особа која испашта сте ви сами, док они који су нас повредили спавају спокојно.

Опраштање не значи напуштање властитих граница или правдање дјела особе која нас је повриједила, већ чување сопственог здравља.

Ако желимо мир опраштање мора да буде из срца.

Опраштање лијечи душу и доноси мир, међутим тај процес је немогуће убрзати. Да би он био искрен потребно је вријеме. У том процесу тренирамо вољу пролазећи кроз психолошки и духовни раст, занемарујући нашу бол, ране и трауме које нам је неко нанео.

Овако достижемо нови ниво духовног раста. Уколико само занемаримо ово осјећање и умјесто да опростимо трудимо се да заборавимо неку ситуацију само потискујемо сопствене емоције.

Када потиснемо такве емоције у тијелу остане необјашњива бол и неизлечена траума која ће се активирати сваки пут кад се у близини нађе прави окидач.

Опраштање није духовна пракса то је психолошка техника суочавања. Кроз болну ситуацију је потребно проћи поново и схватити да за тако нешто нисте криви. Узмите времена колико год вам је потребно, али научите да људима са лошим намјерама и опростите.

Чувањем љутње и храњењем жеље за осветом само штетимо себи. Наша душа пати, а на крају се све то одражава на наше здравље. Негативне емоције су неријетко окидачи многих озбиљних болести.

Када душа пати, тијело пропада. На животном путу ћете се често сусрести са лошим људима. Њима је тешко стати на крај, оно што можемо да контолишемо су наше емоције. Уколико на сваку лошу намјеру одреагујемо бурно врло брзо ћемо се суочити са многим проблемима.

Џозеф Марфи је једном рекао да они људи који наносе бол су заправо људи са гомилом рана које ниси знали да залече. Срећни људи уживају у свом животу и немају времена да се баве смишљањем пакости.

Размислите добро о томе кад сљедећи пут неко покуша да вас увреди.

Извор: montenegroclick.me