kamagra oral jelly 100mg uk comparateur de prix cialis 5mg cialis price cialis commande levitra avec ou sans ordonnance levitra 10mg prix en pharmacie kamagra oral jelly pour femme avis
Народни учитељ: Овако је лијечио Васа Пелагић

У затвору у Пожаревцу, на данашњи дан 1899. године, умро је српски револуционар, публициста, народни учитељ и љекар Васа Пелагић.

Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примјерака. Његово најпознатије и најпродаваније дјело је „Народни учитељ“, и сматра се једном од најзначајнијих књига медицине које су издате на просторима бивше Југославије.

Многи су живјели по његовим савјетима, а и он сам волио је и поштовао здрав живот.

Осим што је био истакнути социјалиста и писац, Пелагић је био просвјетни радник и народни љекар.

Пелагић је рођен 1833. године у селу Жабари у БиХ.

У Београду је 1857. године уписао Богословију, након чега је отишао у Москву.

Након студија у Москви гдје је студирао политичку медицине и историју медицине, враћа се у Бањалуку и постаје управник Богословије.

Протјеран је у Кјутјају 1869. године под оптужбом да је критиковао турски режим у Босни.

Вратио се 1871. године у Србију, захваљујући Русији.

Аустријске власти су га интернирале 1876. године, након што је учествовао у устанку у Босни 1875.

Послије интернације, одлази у Србију и међу првима организује прославе Првог маја.

Посљедње двије године живота провео је у затвору у Пожаревцу, гдје је умро на данашњи дан 1899. године.

У свом чувеном дјелу објавио је много савјета о лијечењу природним путем, о здравом животу, као и друге поуке о душевном и тјелесном здрављу.

Књига “Народни учитељ” је писана за широке народне масе.

Пелагић је био велики заговорник здравог живота, и сматрао је да дужност сваког човјека да буде здрав.

Ево и неких његових савјета:

О ДЈЕЧИЈЕМ ПЛАЧУ…

“Плакање, дерање и кобацање дјечије посве је здраво – Родитељи, сродници дјеце чине велику штету дјеци својој што их тјеше, љуљају и у наручја носају чим се она заплачу. Кад би они имали више знања и вјештине да то знање у живот приводе, они не би тако чинили; јер плакање, дерање и кобацање дјечије ногама и рукама јесте права благодет за њихово здравље. Али дијете мора увек бити у чистој и сувој пелени или одјећи. Плакање и дерњава шири им кош груди, развија плућа, потискује из тијела смрт и болест – покварен ваздух, а утискује здравље и живот јачим удисањем чистога ваздуха.

А кобацање дјечије ногама и рукама јача мишиће тијела и развија цијели организам. Оно ствара живот од љењости и мртвила… Честита и паметна мајка и дадиља удешава и тада и иначе сваким даном да им станови чисти и често провјетравани буду, и допуштају дјеци својој да све поменуто чине до сите воље. Убица је своје дјеце она мајка која то не чини, а она још већи која се сабија с дјецом у најмањој собици, а највећу и најздравију собу држи намјештену и затворену.”

МАЛАКСАЛОСТ

“Правила против малаксалости

Ако је неко опазио на себи прве знаке болести, ево лијека против њих: Прво, крећући се у пријатном друштву и какав олак рад вршећи, ваља од себе удаљавати све мисли које би навлачиле туговање и жалост; радећи или шетајући се ради оздрављења по ваздуху чистом, ваља дубоко звиждукати, јер тако се болесник пренесе из једног душевног стања у друго, те тако заборавља и губи прилику и не може се бацити у мисли које га сатиру.

Друго, избјегавати, што се већма може, сваку љутњу и свађу, а нарочито при јелу и легању у постељу, и свако умно и тјелесно јако напрезање.

Треће, држати у стану, око стана, у постељи и на тијелу највећу чистоћу.

Четврто, пити млијеко. Пиће мљека ваља отпочети са једно три омање чаше дневно, и на тој мјери остати који мјесец дана. Пето, умјесто хљеба јести житну вару – варицу, о којој смо потање говорили напред, или бар хлеб од непросејана брашна или качамак.

Шесто, сваки дан по двоје, по троје ровитих, сасвим мекано обарених, скорашњих јаја попити. Здравија су јаја кад се мало загрију и умјесто соли са ситним жутим шећером пију и са којом кашиком варице заложе.

Седмо, уопште је корисно, па и за ову болест као добро може се препоручити једење у што већој мери слатких зрелих трешања, свјежег и сувог грожђа, соса од црног лука и пресне роткве. Роткву је боље јести без соли; вара и ротква чине те човјек има правилну столицу, а црни лук даје пријатан сан.

Осмо, уживање полне љубави свести на најмању временску мјеру.

Девето, ако прилике допуштају, становати преко цијелог љета у неком жупном и здравом мјесту.

Десето, неопходно је у љетње доба сваки дан по сат-два прје подне шетати на чистом ваздуху, метнувши руке на леђа, усправно ходајући и неку најдубљу пјесму звиждућући.

Ако се находи неки брежуљак у околини, удесније је ову шетњу пењући се на њега и силазећи са њега чинити.

Једанаесто, још боље и спасоносније утичу на опорављање џигерице* и свега организма, тијела и мозга, кад се издисање и удисање ваздуха овако уреди: Чим се уграби топал дан и како се у одређено вријеме дође на чисто мјесто у шетњу или на рад, треба усправљено стати, прса испупчити и уздигнути увис, и обе руке на крстима прстима спојити. Заузевши такав положај, треба полагано ваздух у се на нос удисати и у исто доба сасвим полагано руке уз леђа увис ка плећима подизати. Кад се већ дубоко удисало, нужно је тако исто полагано издисати и руке наниже спуштати. Оваквим удисањем и дизањем руку дају се широке просторије џигерици да се рашири и кроз све своје сунђерасте рупице и каналиће чист ваздух пропусти. А спуштањем руку и дубоким издисањем сужавају се прса и плућа, те се тако сав покварени ваздух из тела изгони. Тим се крв обнавља и плућа љече. Ово је најблагодетнији мелем за болесно и здраво човеково тијело. Овим се удише живот а издише болест и смрт; издише малаксалост, слабост, јектика, а удише здравље”

КАШАЉ

“За лијечење кашља (Бронцхитиса) је најбоље да болесник легне у кревет, поготово ако има и температуру. Потребно је пити 2 до 4 литра чаја разних врста и узимати лаку дијеталну храну. Ако се при кашљању јавља бол у грудима, добро је спријечити бол примјеном слачице или катаплазмом – кашом (цицваром) од ланеног семена. Против кашља добро чине инхалације – удисање – топле паре »напаривање« са боровим уљем или сличним средствима. При дуготрајном кашљу који надражује, добро је овлажити ваздух у соби водом која стално кључа. Ако кашаљ изазива грчеве или болове, добро је дати кодеин таблете. За избацивање испљувка увијек је добро дати средства за искашљавање. Ако се уз кашаљ дуже времена држи температура, потребно је примјенити антибиотике (пеницилин, ауреомицин, терамицин, рондомицин, тетрациклин итд.)”

ГРИП

“…Болеснику од грипа треба пружити одмор и лијечење у кревету. Обезбиједити изолацију, добру његу и лаку исхрану али богату витаминима. Против температуре и болова добро је давати аспирине, антипирин, па и кинин. Против кашља добро је давати средства за искашљавање: слезов чај или сируп и друга средства. Ако је висока температура, добро је ставити облоге и пребрисавати болесника водом. Некад ће доћи у обзир да се дају и пеницилин и сулфалдадски препарати. Потребно је дати велике количине С – витамина (лимун).”

СУВЕ РУКЕ И УСНЕ

„Испуцане руке и усне најбоље лијечи глицерин. Узми 50 грама глицерина и 50 грама ружине воде из апотеке; добро измјешај, и свако вече, кад пођеш спавати, намажи испуцане руке, па ће проћи. То је за варошанке богате, а за сироти свијет биће јевтиније да то мазање изврши лојем растопљеним“

ЖУЉЕВИ НА НОГАМА

„Најбољи је лијек носити читавог живота свог умерено комотну, пространу и меку обућу. Тијесна обућа рађа жуљеве и многе друге мање болести. Опробан лијек од жуља тврде многи да је ово. Расеци суву шљиву па приви једну полутину на жуљ. Држати треба на жуљу цео дан. Мијењати ваља неколико дана и нестаће га.

Други лијек такође је опробан. Утуци бијелог лука, па га метни у љуску лешника и приви га на жуљ. Мењати треба свако вече и свако јутро. За неколико дана нестаће жуља из темеља.

Или: осјеци прво жуљ до првог меса, па онда узми мало негашена креча и толико меда па помјешај као тјесто, стави на крпу и свако вече мећи на болно место да преноћи. Чини тако двије-три ноћи, оздравићеш потпуно. Или: узми комадић хљеба бијелог и стави га у љуто сирће, па кад се добро накваси и крајка и средина, онда приви тај хлебац на жуљ и остави добро обложено сву ноћ на болном мјесту. Тако чинити преконоћ неколико дана, отпашће жуљеви а и бола ће нестати.

Коме је то »просто«, нек узме из апотеке »ђакон-фластера«, па нека одреже од њега онолико комадића колико има жуљева. Нјиме треба обложити жуљ и оставити тај комадић да стоји на жуљу десетину дана. За то вријеме и жуља посве нестане и остане мека кожа“.

ШЛОГ

„Шлог, капља, удар, узетост (шлаг, парализа) руке, ноге, језика или половине цијелог тијела. Болест ова долази по наклоности природе код неких особа, али највише је добијају они који су страсни у уживању полне љубави, шпиритуозних пића по ноћима, па онда од јаке хране поред слабог рада и кретања, од врућих јела, од јаког гњева, страха, од спавања послије ручка, пред непогодом (рђавим временом), плашење, туге, пунокрвности и силног умног напрезања.

Знаци весници ове болести ови су: бол потиљка, честе главобоље, несвјестица, трудно изговарање ријечи, отупљивање слуха, вида и памћења, подилажење мрава по телу, трзање и трнци по ногама, уочавање искри и тамне тачке пред очима, неспокојно спавање и страшни снови, споро мокрење и балегање, терет тијела, пренеражавање, црвено лице, хладан зној у неким честима тијела итд.

Чим се ти знаци осјете треба отклањати узроке, па ће се и болест предуприједити. Кад кога већ нападне ова несрећна болест, онда прије свега треба да се све хаљине на њему раскопчају, да се отворе прозори на стану, да се болесник положи на леђа а лице да је уздигнуто пут главе, а глава наклоњена мало на десну страну. Ваља да се маже сирћетом винским, ако нема при руци седативе. Пред носом треба држати што чешће то сирће. Затим облагати прса, лице и чело хладним мокрим крпама.

На листове ножне обложити слачичник, а на табане приложити вруће вунене крпе. Затим ставити по четири пијавице на сљепоочнице и око очију. У исто вријеме треба клистирати болесника, или му дати да што више пије топле сурутке, или расола купусног, или што друго што би га ускоро добро прочистило један или два пута. Ухваћену чест тијела треба често прекодан покретати на све стране, сваки дан више и више до 50 пута, па на томе дуже времена остати.

Доцније за храну само мљечна храна и житна варица, а за пиће одвар од траве жалфије, зеленкаде. Многи су се излијечили само тим начином, али ово посљедње дуже времена треба употребљавати“.

Извор: Мондо


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО