У школи учићеш сине
Азбуку српску стару
У школи чућеш сине
За Пиву и за Тару

Чућеш за Јадран плави
И Шантићеву Боку
Огледаће се Зета
У твоме бистром оку

Чућеш за Ибар мутни
Чућеш за Горске очи
Чућеш за Марков бунар
Чућеш за лимске ноћи

Учићеш о Ријеци
Црнојевића Ива
Учићеш да је вода
Најбоља кад је жива

Мучиће тада тебе
Најслађе ђачке бриге
Чућеш за Јаблан баре
И Бајловића сиге

Чућеш за Вучја врела
И Али-пашине воде
Чућеш за jезеро наде
И извор Драге роде

Чућеш за родни кањон
Невидио се зове
Сузе ми теку ко р’јеке
Док пишем риме ове

Јер знам да учити нећеш
А ово мораш знати
Зато отвори очи
И сада вјеруј тати

Била је зима љута
Божић па Свети Јован
Тада је,упамти сине,
Потек’о с Кома Јордан

Потекла је ријека
Од истине и вјере
Потекла да нам гријех
Са Црне Горе спере

Текла је вода тихо
Кроз градове и села
Бистрија него суза
А као крвца врела

Носио Јордан није
Ни камење ни дрвље
Ћуприје ломио није
Нит им’о валове дивље

Знамењем Христа Спаса
Корито дубећ’ речно
Тек’о је Јордан тихо
Тећи ће Јордан вјечно

Тећи ће суровом тамом
И овом земљом чуда
Док Христос не каже како
Док Христос не каже куда.

Владимир Томић