Пјевао је за Данку, Љиљану, Сању, Бранку, Наду, Јелену, Анђелу, Ану, Александру, Дијану, Фатиму, Мирјану, Марту, али мало је познато да је једној Славици, у коју је био смртно заљубљен, посветио најтужнију песму…

Једна пјесма Томе Здравковића крије трагичну љубавну причу!
Најтужнија песма Томе Здравковића написана је и само једном отпјевана за једну Славицу плаве косе и плавих очију. У питању је пјесма „Букет белих ружа“ која можда не спада међу његове највеће хитове, али дефинитвино крије најтужнију, штавише, језиву истиниту причу о његовој првој љубави која је умрла не напунивши 20 година.

Тома Здравковић је у Тузли, док је још био непознат, упознао студенткињу Славицу. Волео је толико да је маштао о одласку пред олтар са њом, али је из њеног дневника открио детаље о њеном интимном животу са познатим и непознатим мушкарцима, што га је шокирало. Тома и Славица су се свађали и раскидали, иако су једно према другом гајили снажна осећања.

• Мојој првој проби присуствовали су фудбалери Драган Шекуларац и Зоран Миладиновић. Подсмијевали су ми се. Утучен и искомплексиран, нисам примјетио да Славица сједи са Зораном. Схватио сам да нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред цијелим друштвом рекла је да мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела “Балкан”, а она се појавила тек послије поноћи” – касније је испричао Здравковић.

Када је 1963. године пјевао на црногорском приморју добио је телеграм у којем га је љекар који је лијечио Славицу обавјестио да је она тешко, неизлечиво болесна и да жели да га види. Када је стигао у Сарајево, није могао да је препозна, јер је изгубила тридесет килограма.

Тома због наступа није могао да остане са Славицом, а неколико дана касније, стигао му је нови телеграм којим је обавјештен да је његова љубав умрла.

„Мајко драга убери ми букет белих ружа зави руже дивно цвеће у мараму црну

Да однесем својој драгој покрај одра њеног да пољубим усне њене мртве, потамнеле

Због чега си тако млада морала да умреш и мртву те волим душо мој зелени цвете

Мој ће живот увенути без љубави твоје и у гроб ћу с тобом лећи најмилије моје

Сад на гробу двоје младих мајке оплакују отвори се црна земљо врати децу нашу

Још су млади да им лице црна груда скрива отвори се земљо црна врати мога сина…“

Извор: Курир.рс