Манастир Милешеву, који се налази у близини Пријепоља, подигао је краљ Владислав Немањић, син Стефана Првовенчаног између 1234. и 1236. године. Том приликом су у манастир пренесене и мошти највећег српског просветитеља, Светог Саве.

Његов историјски значај огледа се у још једној ствари. У манастиру је радила и једна од првих штампарија, а уз њу и једна од првих манастирских школа у Србији.
Фреске манастира спадају у набоља европска остварења 13. вијека. За вријеме турских освајања, фреске у манастиру су претрпјеле огромне штете. Обновљене су током 16. и 17. вијека. Најпознатија фреска Манастира Милешеве је “Бели анђео” која представља дио фреске “Мироснице на Христовом гробу”.

У 16. вијеку преко ове фреске насликана је друга фреска, па је Бели анђео био сакривен све до 20. вијека, када је црква рестаурирана и када је уклоњена горња слика.
Не зна се поуздано ко је творац “Белог анђела”, вјерује се да је у питању група умјетника Грка, који су његовали слободан потез и имали развијен осјећај за боју.

Фреска “Белог анђела” толико је очарала свијет током двадесетог вијека да је први сателитски пренос видео сигнала 1963. године између Европе и Сјеверне Америке садржао слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европе Америци.

Нешто касније, када је из Европе послат први сателитски сигнал у васиону, пакет “достигнућа Земљана” (који је представљао поруку разумним бићима, уколико постоје у васиони) садржао је слике човјековог освајања Месеца, слике Кинеског зида и Белог анђела, која је била порука мира, љубави и разумевања.
Извор: Опанак