Слава је код Срба један од најважнијих догађаја у току године. За тај дан се посебно припремамо. Свечано се облачимо, купујемо дарове и одлазимо код родбине и пријатеља који славе.

Када дођете за богато постављену софру, и одлучите да наздравите домаћину лијепо и у стилу српства и духовности, ево шта можете да изговорите тада:

„Ајде боже помози, да вам Бог да срећу и здравље. Славу славили, славу незаборавили, увијек све срећно и весело налазили, једно другог помињали.“

„Ајд’ домаћине срећна ти слава, срећан био славу не заборавио, много година и љета, нека роди пшеница бјелица и у кући дјечица.“

„У чије се здравље вино пило, све му здраво и весело било, родило му и жито и вино, понајвише пшеница бјелица и у кући све мушка дјечица“.

„Ко је прослављао ове године, прослављао је и до године, пуну и честиту, сретну и богату, много љета, а све за његова живота, он и његова дјеца“…

„Ову чашу ћемо да пијемо за домаћиново здравље. Бог нека да њему и његовим синовима, ћеркама, снахама, унуцима, унукама и свему породу његовом здравље и срећу… Сваки берићет у пољу и дому, да су му пуни амбари са житом, гувна са сламом и сијеном, торишта са овцама и говедима, кравама и кобилама, воловима и ждребицима …“

Здравице се иначе мијењају унакрст „да би година укрстила са родом и берићетом“.

„Нека се прелију бачве са вином, домови са житом и здрављем, а поља са родом и берићетом!“

Пошто се мало отпије, у исту чашу доливају још вина „да млађи расту“, па се здравица продужи:

Срећна крсна слава!