Радуј му се у сваком обраћању јер дијете је празник докле год је с тобом – један је од савјета чувеног пољског педагога Јанусза Корцзака. Сазнајте и преостале

Јанусз Корцзак је чувени пољски педагог, писац, љекар и друштвени радник који је три пута одбио да спаси себи живот.

Први пут то се догодило када је Јанусз одлучио да не емигрира у Палестину пред окупацију Пољске, да не би Дом сирочади препустио судбини на вољу уочи страшних догађаја.

Други пут, када је одбио да бјежи из варшавског гета. Трећи пут бјеше овако: када су сви штићеници Дома сирочади били већ у возу спремном да крене у логор, Корцзаку је пришао један СС официр и упитао га:

– Јесте ли ви написали “Краља Матијуша”? Читао сам ту књигу у дјетињству. Није лоша књига. Слободни сте.

– А дјеца?

– Дјеца нису. Али ви можете напустити вагон.

– Гријешите. Не могу. Нису сви људи ниткови.

Послије ових ријечи о Јанусзу Корцзаку се више не мора ништа рећи. Остаје нам само да се подсјетимо његових 10 принципа васпитања:

1. Не очекуј од дјетета да буде као ти или као што би ти хтио да оно буде. Помогни му да не постане као ти, него као оно само.
2. Не тражи од дјетета надокнаду за све што си му пружио. Дао си му живот, како би то могло да се врати? Оно ће дати живот неком другоме, тај други ће дати трећем – то је неповратан закон захвалности.
3. Не искаљуј љутњу на дјетету, да ти у старости не би било горко парче хљеба. Јер што посијеш то ће и да никне.
4. Не гледај на његове проблеме као да су занемарљиви. Живот је свакоме дат спрам његове снаге и зато вјеруј да њему није лакше него теби, а можда му је и теже пошто оно нема искуства.
5. Не понижавај!
6. Не заборави да су најважнији сусрети једног човјека – његови сусрети са дјецом. Обраћај више пажње на њих – никад не знамо кога смо то срели у дјетету.
7. Не мучи себе ако нешто не можеш да учиниш за своје дијете, само се сјети: за дијете није учињено довољно ако није учињено све што се може учинити.
8. Дијете није тиранин који је завладао твојим животом, није ни само плод од крви и тијела. Оно је драгоцјени пехар који ти је живот повјерио да га чуваш и да у њему одржаваш стваралачки пламен. То је ослобађајућа љубав мајке и оца који не гаје „наше“ дијете него душу дату им на чување.
9. Знај вољети туђе дијете. Никад не чини туђем дјетету оно што не би волио да когод чини твоме.
10. Воли своје дијете какво год да је – неталентовано, несретно, и кад порасте. Радуј му се у сваком обраћању јер дијете је празник докле год је с тобом.

Извор: Новости данас