*Наше мржње шкоде нама, више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човјеку пола сата – и ви сте после тога несрећни и отровни; а говорите пола сата о њему добро, па чак и кад то не заслужује, и бићете мирни и блажени, чак и поносни на љепоту својих осјећања, или бар на љепоту својих ријечи.

*Добро је избјегавати чест сусрет са непријатељем, али и са пријатељем. А за услуге боље се понекад обратити непријатељу него пријатељу. Има случајева гдје смо од непријатеља направили пријатеља само тим што смо му дали прилике да нас обавеже.

*Велика несрећа човјекова је што живот почиње младошћу, а завршава старошћу, јер би живот био неизмјерно савршенији ако почиње старошћу, а завршава младошћу

*Жена има две своје мисије на Земљи, да буде мајка и да буде супруга. Она је од природе створена да буде мајка, а само је људским законима натјерана да буде супруга.

*Жену треба узети за оно што јесте, и не покушавати је изградити боље него што је Бог направио; а ако се жена узме за онакву каква је доиста, она може још донијети мушкарцу неизмерно пуно радости.

*Старост, болест и сиротиња, уједињене, то су неоспорно највећа и коначна катастрофа једне људске судбине.

*Чувај се онога који поружни када се смеје.

*У љубави не страдају само људи који су меког срца, него, напротив, највише страдају баш они који умијесто срца носе своју грубу себичност, свирепу жељу да освоје и потребу да деспотски завладају.

*Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека.

Жена искрено верује да је мушкарац воли само онда кад због ње пати и кад у њу стално сумња.

Жена опрашта, али не заборавља; мушкарац заборави и када не опрости.

Свијет подноси старца само ако је богат или духовит.

Више нам шкоде у животу рђави језици, него рђава срца. Никад један рђав човјек није у стању да учини људима онолико зла колико један зао језик; јер ружне ријечи остану и кад се оговарач заборави.

Зло и несрећа не долазе од Бога, већ од човјека.

Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може.

Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу очајно да се омрзну, а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.

Најбољи пријатељи, то су они у чијем друштву можемо да ћутимо, а да се ипак осјећамо добро као и да најсрдачније разговарамо.

Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другима учине услугу, макар и ријечју. Човјек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација.