„Знамо како нисмо сви Срби нити православци, знамо и да су нам преци настали од Адама и Еве, нечији од мајмуна или неких других животиња, а неки су дошли са свемирским бродом некад давно!

Како смо такођер споменули. Списак презимена направљен на основу етнографских истраживања Јевта Дедијера и Марија Петрића (по националности Хрват из Херцеговине). Дедијер је био доцент географије, а умро је 1918. у Београду. Претпостављамо како и ми имамо некога из својих крајева тко се бавио озбиљно овом тематиком и ево добре прилике с обзиром на доиста велику заинтересираност да се ти подаци истраживања подјеле са својим суграђанима, а ми ћемо им врло радо уступити медијски простор.

Колико год по некима ово био “конзервативан” попис, отворио је једну занимљиву тему која занима јако пуно људи што је похвално и што желим дознати наше поријекло.

Обећали смо наставак од пописа презимена од Ј-З, свиђао се он некоме или не, тако да он у наставку слиједи:“

ЉУБИЋ, настањени у Биограцима, Горњем Црнчу, Јарама, Ладини, Љуботићу, Љутом Доцу и Узарићима (Широки Бријег), Варвари, Кранчићима и Љубунцима (Прозор). За Љубиће из Биограца се зна да су славили Петровдан и да су се доселили с Власника. Љубићи из Јара су славили Личиндан.

МАРЧИНКО, настањени у Глумини (Неум). Потичу из Попова. Претпоставља се да су као и остали Поповљани (не сви) временом превођени у римокатолицизам.

МАНДИЋ, настањени на подручју Широког Бријега и Прозора. За себе су говорили да потичу од сестре хајдука Мијата Томића. Они из Биограца (Широки Бријег) славили су Ђурђевдан. Нису сви истога рода.

МАНЏО, настањени у Подгорју (Мостар). Раније су се звали Вукоји. Славили су Никољдан.

МАРКОВИЋ, настањени у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Клепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). Сви су славили Ђурђевдан.

МАРУШИЋ, настањени у Биограцима, Добричу, Горњим Добрковићима, Кочерину, Љутом Доцу, Прибиновићима, Трну и Жватићу (Широки Бријег). Поријеклом су из Далмације и славили су Илиндан.

МАСЛАЋ, настањени у Аладинићима (Столац), борути, Сјекосама и Четољубу (Доње Храсно, Неум). Поријеклом су из Риђана из Црне Горе. Славили су Ђурђевдан.

МЕНАЛА, настањени у Церовој, Колојању и Церову (Доње Храсно, Неум). Истог су рода. Славили су Никољдан.

МЕРЏАН, настањени у Вељој Међи (Попово), Доњем Храсну (Неум) и Габели. Славили су Никољдан.

МИХАИЛОВИЋ, настањени у Дубљанима (Попово). Сви Михаиловићи католици из Попова су избјегли 1941 године а славили су Малу Госпојину.

МИЈАТОВИЋ, настањени у Почитељу и Домановићима. Старином су из Попова. Славили су Мратиндан.

МИКУЛИЋ, настањени на подручју Широког Бријега, Љубушког и Мостара. Дедијер тврди да су поријеклом из Вргорца у Далмацији и да су се доселили у Херцеговину за вријеме Херцега Стјепана. За Микулиће из околине Мостара тврди да су славили Никољдан.

МИЛАНОВИЋ, настањени у Аладинићима (Дубраве, Столац). Зову их и Кечи. Славили су Никољдан.

МИЛАС, настањени у Хумцу (Љубушки). Доселили се у Хумац из Тихаљине (Груде). Славили су Никољдан.

МИЛИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Потичу од православних Милића из Величана (Попово).

МИШКОВИЋ, настањени у Дужима (Неум). Прича се да им је предак бјежао пред ускоцима из Сења. Славили су Михољдан.

МРВАЉ, настањени у Вишићима и Горици (Чапљина). Поријеклом су од православних Мрваљевића у Црној Гори.

МУСА, настањени у Пребиновићима, Черигају, Приваљу, Расну, Смокињу, Дужицама и Кочерину (Широки Бријег). За Мусе из Пребиновића тврди се да су се раније звали Слишковићи и славили Ђурђевдан. А за Мусе из Космаја да су поријеклом од Имотског и да су славили Илиндан.

НАКИЋ, настањени у Узарићима, Доњем Црнчу и Дубоком Мокром (Широки Бријег). Сви су поријеклом из Броћна и славили су Шћепандан.

НИКОЛИЋ, настањени у Орашцу, Прослапу, Румбоцима и Слатини (Прозор), Дољанима (Јабланица), Домановићима (Чапљина) и у Дужицама (Широки Бријег). Нису сви истога рода. Једино се поуздано може рећи за Николиће из Дужица да су се доселили из Стона 1800 године, да су се звали Микулићи и да су славили Ђурђевдан.

НОГУЛИЦА, настањени у Домановићима (Чапљина). Старином су из Попова. Славили су Никољдан.

НОНКОВИЋ, настањени у Прапратници (Неум). Доселили се из Хутова око 1880 године. Раније су славили Светога Луку, а потом Светога Миховила (Михајла).

ОБАД, настањени у Прапратници (Хутово, Неум). Поријеклом су из Риђана у Црног Гори. Звали су се Милошевићи, а затим Бронзићи. Несумњиво су били православни.

ОБЕРАН, настањени у Вељој Међи (Попово). Потичу од Богдана из истога села. Једно су братство са Соколима и Вукасима. Славили су Никољдан.

ОБРАДОВИЋ, настањени у Аладинићима, Тријебњу, Бјелојевићима, доњем Поплату (Столац) и у доњем Храсну (Неум). Славили су Лучиндан.

ПАЛАМЕТА, настањене у Чавшу (Попово) и Мишљену (Љубиње). Потичу од Добраловића, славили су Митровдан.

ПАПАЦ, настањени у Горњем Храсну (Неум), Бурмазима (Столац). Клечку (Дабар) и у Поцрњу (Љубиње). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ПАРАЏИК, настањени у Витини и Хумцу (Љубушки) и у Љутом Доцу (Широки Бријег). Славили су Малу Госпојину.

ПАВКОВИЋ, настањени око Широког Бријега, Посушја и Прозора. Старосједиоци су и Зазвонику (Широки Бријег) одакле су се расељавали у остала мијеста. Славили су Ђурђевдан.

ПЕКИЋ, настањени у Трнчини (Попово). Потичу од Радића из истога села који су славили Никољдан.

ПЕНАВА, настањени у Опличићима (Чапљина), Витини (Љубушки), Прибиновићима (Широки Бријег), Маглицама и Копчићима (Прозор). Нису сви истога рода. За Пенаве из Прибиновића се зна да су раније живјели у Посушју и да су се звали Хркачи.

ПЕКО, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Доселили су се из Пољица у Далмацији и славили су Никољдан.

ПЕРИЋ, настањени у Благају и Врањешевићима (Мостар), Прењу и Тријебњу (Столац), Храсном (Неум), Клобуку (Љубушком), у Прослапу и Јаклићима (Прозор). Нису од истога рода. Перићи из Врањешевића су поријеклом из Тријебња који су славили Никољдан.

ПЕТРОВИЋ, настањени у Врпољу (Ракитино, Посушје), Вељацима и Клобуку (Љубушки). Поријеклом су негђе из источне Херцеговине, сматра се да су се звали Вуковићи и да су католичанство примили у Клобуку гђе су прозвани Вукојевићи.

ПИЈЕВИЋ, настањени у Требимњи (Попово) и Батковићима (Столац). Старином су из Риђана у Црној Гори. Звали су се Жилићи или Крвавци. Очигледно је да су били православни као и сво становништво које се из Црне Горе спустило у Попово Поље.

ПИЊУХ, настањени на подручју Широког Бријега. Спорно је одакле су јер су тврдње разних етнографа протурјечне. Према једном мишљењу доселили су се из Далмације гдје су се звали Медићи, а по другој претпоставци доселили су се из Клобука (Љубушки) гђе су славили Никољдан.

ПЛАНИНИЋ, настањени у Билушинама (Широки Бријег). Славили су Петровдан.

ПРЦЕ, настањени у Опличићима (Чапљина) и Прхињу (Попово). Има их и у Стоцу. Славили су Никољдан.

ПРЧАК, настањени у Аладинићима (Столац), Доњем Храсну и Хотњу (Неум). За Прчке у Хотњу се зна да су промијенили презиме у Павловић и да су славили Никољдан.

ПРИВИШИЋ, настањени у Хутову (Неум). Старином су из Риђана у Црној Гори. Славили су Личиндан.

ПРКАЧИН, настањени у Требимњи (Попово). Раније су се звали Николићи. У Требимљу су се спустили из Прњавора у Босни око 1700. године. По другом свједочанству потичу из Црне Горе и славили су Никољдан.

ПРКУТ, настањени у Беленићима (Бобани), Дубљанима и Трнчини (Попово). Није поуздано да ли од истога рода. Пркути из Дубљана су се доселили из засеока Гајице код Трнчине, славили су Малу Госпојину.

ПРСКАЛО, настањени у Богодолу (Мостар) и Прибиновићима (Широки Бријег). Старином су из Броћна гђе су се звали Јурићи. Славили су Томиндан.

ПУШИЋ, настањени у Љутом Доцу (Широки Бријег). Старосједиоци су и славили су Ђурђевдан.

ПУШТИЦА, настањени у Припратници (Хутово, Неум) и Биограцима. По Дедијеру Пуштице из Биограца су поријеклом из Далмације гђе су се звали Перићи и славили Томиндан.

РАДИЋ, има их широм Херцеговине и нису истога рода. Радићи у селима Поповог Поља као што су: Трнчине, Орахов До. Славили су Никољдан.

РАДОЈЕВИЋ, православна породица из Требиња. Спомиње се још 1280 године. У документима Дубровачког архива с краја 15 стољећа спомиње се случај да је Радоња Радојевић прешао у католичку вјеру и добио име Марко. Радојевића католика има у Попову. Сасвим је извјесно да су истог рода са православним Радојевићима.

РАДУЛОВИЋ, настањени у Калуђеровићима (Шума Требињска). Презивали су се Вучетићи и славили Јовањдан.

РАГУЖ, настањени у Прењу и Бјелојевићима (Столац), Под Куком у Доњем храсну и Хотњу (Неум), Бивољем Брду и Домановићима (Чапљина), у Обљу (Борач). Некада су били настањени и у Цицрини (Попово). Поријеклом су из Стона. У Прењ и Хотањ су дошли из Крушевица код Стоца, гђе су раније живјели. У Бјелојевиће су се доселили из Горњег Храсна. У Домановиће им је дошао предак с Бивољег Брда. Славили су Никољдан.

РАИЧ, настањени у Почитељу, Опличићима, Клепцима, Драчеву, Дубравици (Чапљина), Ушћу, Доњем Селу, Загребљу (Дрежница, Мостар), Доњем Црнчу (Широки Бријег) и у Потклечанима (Ракитино). У села око Чапљине Раичи су се доселили из Хутова. Њихови сродницу настањени су и у Дољанима (Прозор). Имају предање по коме потичу из Ријеке Црнојевића, да су се називали Лугоњићи и славили Лучиндан.

РАМИЋ, настањени у Дубоком Морком (Широки Бријег). По Дедијеру доселили су се из Габеле гђе су се звали Николићи и славили Никољдан.

РОМИЋ, настањени у Поклечанима (Ракитина, Посушје). Потичу од православних Вукадиновића из Сеоница у Дувну.

РОЗИЋ, настањени у Сретници и Селишту (Мостар), Љутом Доцу (Широки Бријег) и Совићима (Јабланица). Истог су рода. Потичу из Вргорца у Далмацији. Неки су славили Никољдан а неки Петровдан. Има их и у Мостари и Љубушком.

СЕСАР, настањени у Кочерину, Бухову, Потрају и Подвранићима (Широки Бријег). Радније су се звали Радмани и живјели на брду Рујан. Побјегли су у Далмацију а касније се повратили те променили презиме у Сесар што значи Цезар тј, Цар – алузија на Далмацију као Цезарову земљу. Славили су Лучиндан.

СКАРАМУЦА, настањени у више села Поповог Поља. Потичу од Доброславића, рода који пуно разгранат у Поповом Пољу. Славили су Митровдан.

СКАРИЋ, настањени у Равном (Попово). Потичу од Скарамуца. Такођер су славили Митровдан.

СКОКО, настањени у Космају, Расном и Узарићима (Широки Бријег), Радишићима, Грабу и Клобуку (Љубушки). За Скоке у Космају Дедијер наводи да су доселили из Граба код Љубушког пре 150 године, гђе су живјели 20 година. Каже да су били православни и да су се покатоличили за вријеме Марије Терезије. Славили су Ивањдан.

СОКО, настањени у Вељој Међи и Трнчини (Повопо). Соколи и Потичу од обитељи Богдан. Чине исти род са Оберанима и Вукасима у славили су Никољдан. Соколи у Трнчини су дошли из Веље Међе. Старином су Богдановићи и славили су Никољдан.

СОЛДО, настањени на ширем подручју Широког Бријега. Солда православних има у већем броју у источној Херцеговини одакле су се шире расељавали. Потичу од Куча из Црне Горе. Углавном је презиме стварано по војној служби коју су поједини Херцеговци обављали у млетачкој армији. Солде католици с подручја Широког Бријега вуку презиме управо по једном таквом човјеку који се из млетачке војске вратио у Херцеговину. Заиста је тешко утврдити припадност истом роду свих Солда.

СОЛДИЋ, настањен у Требимњи (Попово). Поријеклом су од једног солдата који је давно побјегао из Далмације, па служио код неког газде у Требимљи. Солдићи су славили Никољдан.

СОПТА, настањени у Дужицама, Расном и Смокињу (Широки Бријег). По Дедијеру Сопте су Софте и потичу од Мариновића из Далмације те су славили Никољдан.

СТАНКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Црне Горе. Славили су Никољдан.

СВРЗЕ, настањени у Кнешпољу (Широки Бријег). Сами за себе тврде да су поријеклом из Сарајева и да су били богумили.

ШАКИЋ, настањени у Биограцима (Широки Бријег). Раније су се звали Глибић и славили су Никољдан.

ШАНТИЋ, настањени у Доњем Црнчу и Дужицама (Широки Бријег). У Дужице су се доселили из Стона 1800 године. Славили су Никољдан.

ШАЊЕ, настањени у Требимљи (Попово). Поријеклом су из Риђана у Црној Гори. Славили су Никољдан.

ШИЈАКОВИЋ, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Дужи код Неума а потичу од Јарака. Даљим поријеклом су с Косова. Славили су Никољдан.

ШИНДИК, настањени у Гнојницама (Бишће, Мостар). Доселили су се из Попово. Један Шиндик се оженио католкињом, па кад је умро удовица преведе ђецу на католичанство.

ШКРОБО, настањени у Дужицама, Смокињу и Космају (Широки Бријег), Радишићима, Грљевићима и Витини (Љубушки). Старином су из Вргорца у Далмацији. Доселили су се у Дужица 1870. године и славили су Ђурђевдан.

ШОЛА, настањени у Подбору (Прозор). Било их је и у Трну (Широки Бријег) Старином су из Макарске. У Трн се неки Шола доселио из Жупањца (Дувно). Деда му је био православне вјере и славио је Ђурђевдан док му фратри не забранише, како тврди Дедијер.

ШУТАЛО, настањени у Бјелојевићима и Тријебњу (Столац). Домановићима (Чапљина, Дашници, Свитави и Брштаници (Доње Храсно, Неум). Потичу из Риђана у Црној Гори. Најприје су се настанили негђе у Далмацији па је онда неки Шутало пошао у најам у Храсно код Крешића те се ожени њиховом кћерком и покатоличи се. Славили су Никољдан.

ТЕРКЕШ, настањени у Требимљи (Попово). Касније су се одселили у Равнице код Стоца. Славили су Никољдан.

ТОМАШЕВИЋ (Томашевићи-Кукице) настањени у Цицрини (Попово). Далеком старином су из Сомине у Бањанима. Из овог краја су дошли у Чваљину. Из Чваљине је један дошао у цицрину због крвнине. Раније су се звали Пакларевићи. Славили су Шимундан.

ТРКЕШ, настањени у Равницама и Жегуљи код Стоца. Било их је и у Требимљи (Попово) одакле им се предак пресели на Жегуљу код Стоца. Славили су Никољдан.

УЏЕНИЈА, настањени у Требимљи (Попово). Доселили су се из Сурдана у Далмацији. Старо презиме им је било Драшковић и славили су Никољдан. Има их и у Свитави (Чапљина).

ЗЕЛЕНИКА, настањену у више села Широког Бријега одакле су се расељавали широм Херцеговине, у Прозор прије свега.. Потичу из Херцег Новог. Зеленике у Јарама славили су Никољдан а у Зазвонику Петровдан.

ЗЛОЈИЋ, има их досељених код Метковића, гђе су с ислама прешли на католицизам.

ЗОРАЦ, настањени у Равном (Попово). Славили су Митровдан као и сви католици у Равном.

Ово је попис који је јавно на интернету доступан и извучена презимена. Наравно како сви нисмо Срби нити православци, а што би се дало ишчитати из свега овога јер састављач ових података о презименима је био Србин и “нагињао вјероватно” за своје, како су нам неки казали..

Али као што смо написали на почетку како претпостављамо да и ми имамо некога из својих крајева тко се бавио озбиљно овом тематиком и ево добре прилике с обзиром на доиста велику заинтересираност да се подијеле ти подаци са својим суграђанима и та сазнања, а ми ћемо им врло радо уступити медијски простор.

Списак породица са презименима од А-до К погледајте на линку

Ана Квесић / sirokibrijeg.info