Миодраг Стојковић: Загађење утиче и на стерилитет
Миодраг Стојковић, један од најпризнатијих српских генетичара, биће део групе која ће кандидовати научнике за Нобелову награду у области медицине или физиологије. Стојковић за Н1 каже да је тај позив велико признање, али и одговорност.
„То треба да се мало више објасни људима како та процедура функционише. Постоји један одличан механизам који се састоји од великог броја стручњака. Одређени научници овог света који су се радом квалификовали да предложе неког, имају могућност да предложе оне за које мисле да су унапредили здравље, терапије или открили неке супстанце које су промениле живот милионима људи“, рекао је Стојковић за Дан уживо ТВ Н1, у укључењу из Бостона где тренутно ради на Универзитету Харвард.
Стојковић је рекао и да верује да ће овај позив бити подстрек младим научницима у Србији да истрају и баве се науком.
Говорећи о свом раду на Харварду, Стојковић је рекао да му боравак на једном од најпрестижнијих универзитета на свету пружа неизмерно много могућности.
„Окружени сте хиљадама људи који имају за циљ да покрећу науку. Овде имате могућност да имате све мање-више под једним кровом. Окружени сте и опремом и материјалом који вам омогућавају да се бавите озбиљном науком. Када се бавите нечим што нико никада није радио, онда тај рад представља задовољство“, истакао је.
Конкретно, у Америци се бави ћелијама које носе податке о различитим генетским болестима.
„Циљ је наћи корене болести како би се искоренила у самом почетку, и овде постоји технологија да испитате, путем различитих метода, како болест настаје и како је спречити“, објаснио је Стојковић.
Надовезујући се на актуелне проблеме са загађењем ваздуха, рекао је и да је једна од ствари којима се тренутно бави и то како загађеност утиче на генетски материјал и на настанак све више обољења.
„Сама загађеност ваздуха, односно људске средине, утиче на стерилитет, доводи до повећаног броја губитка трудноће“, истакао је.
С тим у вези поздравља помаке у Србији кад је реч о вантелесној оплодњи, јер је подигнута старосна граница и повећан је број покушаја вантелесне оплодње које финансира држава.
Оно што би, међутим, препоручио надлежним органима је да паровима омогуће да добију ваучер и са њим иду у институцију коју желе, било приватну, било државну, како би им се поједноставио приступ вантелесној оплодњи.
У његовој специјалној болници за лечење стерилитета Спебо у Лесковцу, досад је рођено 800 беба, а савремена комуникациона технологија му, како је рекао, омогућава да ради на релацији Бостон – Лесковац.
„Сви смо срећни због 800 беба, али ме радује што млади људи који су запослени (у болници) имају двоје-троје деце. Ако имају нешто, имају будућност, деца ће се рађати и остајати у Србији“, поручио је Стојковић, подсећајући да је одлазак медицинског кадра, нажалост, све већа појава.
„Не само што су лоше плаћени, него су и лошији услови рада. С друге стране, добијају примамљиве понуде са запада, где само Немачака тражи 70.000 медицинских радника“, навео је.
Најбољи начин да се то мења, према његовим речима, је да Србија има добру економију. Одлазак младих брачних парова, додао је он, не значи само одлазак двоје људи, већ и њихове деце или деце коју тек планирају, а родиће се у иностранству.
Извор: Н1
ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?