Да ли су почеле да вам изгледају неподношљиво, да понекад осјећате најстрашније агресивне жеље и чак кажете ужасне ствари?

Сами себи приговарате због ерупције бијеса, и изгледа вам да ваши блиски раде све то из ината да би вас избацили из такта? И они сами показују љутњу, нетолеранцију, спремни су да вас нападну због ситнице? Иако се волите и одлично схвтате да не треба тако реаговати!

Психолог Конрад Лоренз то описује на овај начин: ваша блиска особа је кинула или шмркнула, а ваша реакција је иста као да вас је пијани злочинац ударио по лицу. Настао је такав бијес да се мора потиснут.

Или у причи Чехова муж је гледао како његова жена једе кашу са кашиком – и хтио је да је убије јер је гласно гутала ту кашу. Схватио је да је што осјећа такаву злобу, срамотно и ниско али није могао ништа да уради са собом …

Или жена, због немарно бачених чарапа, пожели да муж умре и вријеђа га. Или пословни партнер, кога познајете већ стотину година са којим сте заједно прошли кроз ватру и воду, одједном почне да вришти на вас јер сте ставили чашу на његов сто. Вришти са мржњом као луд!

То је оно што се зове „експедицијско бјеснило“ ментални поремец́ај. Он се манифестује у малим групама људи који су дуго вријеме провели заједно, у тијесном кругу, да тако кажем. То се такође назива „кабинетска грозница“.

​Ако је круг комуникације ограничен на одређене људе, ако није могуц́е „разводнити“ комуникацију и срести се с другима, ако проводите пуно времена заједно у стану или канцеларији, можете се разбољети од „експедицијског бјеснила“: њега су уочили на дуготрајним експедицијама, у затворима, на подморницама …

Штавише, што више волите једни друге и што су људи више везани једни за друге, то ће бити опаснији бијес и мржња током напада „експедицијског бјеснила“. И љубав се може завршити у мржњи. У гађењу.

​Не треба дуго времена провести у „затвореном кругу“ практично без комуникације са другим људима. Јаке породичне везе су добре. Али ако нема комуникације ван породичног круга, ако сте заједно и радним данима и празницима, ако нема других учесника у комуникацији, може да почне „кабинетска грозница“.

И сви се изненаде: како! То је била тако јака породица, никада се нијесу раздвајали, увијек су били заједно! А сада су спремни да се међусобно поубијају … Или пријатељски мали колектив се претворио у теглу са пауцима; и сви их бацају једни на друге са бијесом због најмањег разлога …

Затворени систем је безопасан. У почетку. То је мала тврђава у којој су се људи скрили од свијета и држе заједно одбрану. Али нијесу само спољни непријатељи опасни; много опасније је „експедицијско бјеснило“, које може довести до најгорих посљедица. Треба одржавати односе са другим људима; имати пријатеље, једноставно познанике.

Покушајте да не радите у малом затвореном колективу, посебно са рођацима. Ако сједите данима у истој просторији, као у кабини подморнице или у затворској ћелији; временом ће осјећај бити управо такав.

Свјеж ваздух и комуникација с другим људима изван своје „тврђаве“ су животно потребни, да се вино не би претворило у сирће, а љубав и пријатељство у мржњу …

Анна Кирјанова