Чист образ је све. Мирна савјест такође. Онај осјећај када, без трунке гриже савјести, спокојно завршиш дан. Па се питам, како живе ови, чији тај исти образ не вриједи ни пет пара? Они који су га укаљали својом подмуклошћу. Упрљали безобразлуком. Погазили лажима. Ђон образ.

Како у огледалу могу гледати свој одраз? Како им се не згади?! Како живе са теретом да су некога повриједили? Како живе тако кварни? Знате, кад вам у супермаркетима за око западне она свијетлећа налијепница да је тај производ тренутно на акцији?Акцијска понуда – Само 2, 99 КМ?! А сада замислите да на образу појединаца стоји цијена…Колико би вриједили? Нула. Велика. И то преко читавог лица.

Боли неправда. Сваког, иоле нормалног човјека. Покушао би да исправи „криву Дрину“, али не иде. Олоши од људи се не мијењају. Остају такви, мизерни, смијешни, зачаурени у сопственим увјерењима читавог живота. Добар човјек се постаје. Не може га покварити околина, друштво, лоши односи у породици. Добар је, прво, ради себе, а онда ради других. Тешко НИ(ЈЕ) бити фин.

Доброг човјека лако изненади туђа злоба. Није му јасно, ето, да постоји и нека друга сорта људи. Која, животари тако – без икаквих моралних постулата. За њих је поштење мисаона именица, а искреност појам за који ни чули нису. Чувајте се таквих. Често се крију иза маске доброћудних, наивних, лаковјерних, а у ствари…

Не плашите се ако погрешно процијените некога. Истина исплива на површину кад – тад. И док вас у почетку, такви маме медом и млијеком, на крају покажу другу страну своје личности. Ваше је да останете ВИ. Такви какви јесте. Да се не срдите кад вас примитивци покушају „спустити“. Они су на дну већ, а у жељи да вас повуку за собом, многи су се утопили.

И не, нема потребе да таквима објашњавате да су нуле. Неће схватити. Не дозвољава им коефицијент интелигенције да разумију вас. И не требају. Пустите их. Њима је, ионако, највећа казна што морају да живе такви какви јесу. Неправде ће бити, док је свијета и вијека, али на вама је, да и у тешким моментима сачувате достојанство, образ и људскост. Људскост – које има тако мало у данашње вријеме.

Има Бога. Негдје горе, гдје дијели правду.

Јелена Драпић