---

---

Презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибабић, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обележја насталих у Босни и Херцеговини током аустроугарске власти на размеђи 19. и 20. века.

У Херцеговини их је највише. Неколико стотина по свему необичних презимена стална су инспирација шаљивџијама. И када су давана чињено је то на шаљив, поспрдан начин. Читаве фамилије носе и дан-данас печат пркоса властима Аустроугарске , која је на анектиране просторе хтела да уведе свој, „европејски“ дух.

Легендарни сатиричар из Невесиња Милорад Чокорило међу првима је указао суграђанима да имају толико смешна и шаљива презимена да се о њима може написати књига. А заиста их је много, попут Будалица, Бубало, Бурило, Бјелоглав и Брашноглав, Бедевија, Чечерина, Гузина, Гризло… Распоређујући дужности, Чокорило је засмејавао суграђане чијим презименима је посветио читаво поглавље своје књиге „Може и овако“.

Само у најјужнијој регији РС би се тако могло десити да начелник општине буде Лажетић, а заменици Мутиловић и Дангубић, да полицијом командујеБатинић, а јавни ред контролише Реметић, док народ прилаже жалбе и молбе кодСлијепчевића, да послове благајника обавља Мањак, а за одбрану и заштиту буде задужен Кукавица…

Поменути хумориста је предлагао да за директора пилане у његовом крају треба поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. По њему, управом путева би требао да диригује Окука, а место првог човека локалног водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни лекари Шкиљевић и Ћорић. Ортопед јеКостић, а главни гинеколози Куљић и Бабић.

Како се у Невесињу увек добро јело, сматрао је да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би радили Кртолица, Салатић, Копривица, Скоруп, Супић, Биберовић и Кашиковић. За метеорологе је предлагао Пророковића и Гатала, који би благовремено обавештавали грађане преко радија на чијем челу би требало да буде Тепавчевић, са спикерима Тепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић. „Залагао“ се за само једну партију, чији би лидер био Шаренац.

Кажу да херцеговачка презимена праве велике проблеме матичарима приликом вјенчања. Прича се да је поп венчавајући двоје негде у Херцеговини упитао:

– Мирко Рагуз узео Миру Загуз. Има ли ту каквих сметњи?

– Нема.

– Е, па кад нема, онда венчавају се раб Божји… и раба Божја… Сретно вам било.

По Херцеговини има и презимена чији је коријен изведен од имена какве животиње. Вучјих је највише (Вуковић, Вукић, Вукајловић, Вукоје, Вукановић..). Има и зечјих (Зечевић, Зечић, Зекић, Зековић), али и срнећих и медвеђих. У брдима код Требиња постоји село Миш и у њему презиме Миш.

– Били смо највишње сточари, па су бројна сточарска презимена, највише је говедарских и козјих: Говедарица, Рогач, Кравић, Јунац, Крављача, Волић, Телетина, Козјак, Козић, Јаредић… Бог ме убио ако се код нас неко не би презиво и Сименталац да се за ту врсту говечета пре знало. Није се, срећом, знало ни за мерино овцу, па се нико не презива ни Меринац. Али, зато има презиме Праменко – вели Шћепан Алексић, публициста из Билеће.

ИЗВОР: Вечерње новости