Годинама нас убјеђују како се економска ситуација у земљи побољшава, да плате расту, да живимо боље. Међутим стварност је доста другачија.
Види се то поприлично јасно ако упоредимо ситуцију са платама и потрошачком корпом из 2019. године са оном од прије десет година.

Па тако док ће се политичари радо похвалити да је плата у овом посматраном порасла за 142 марке, знајте да је у у истом том периоду потрошачка корпа порасла за пуно више- чак 582 КМ.

Година Просјечна плата Потрошачка корпа

1. октобар 932 КМ 1.978,91 КМ
2. октобар 790 КМ 1.396 КМ
   Разлика 142 КМ 582 КМ
   Међутим и ови поразни подаци о пуно већем расту трошкова живота од раста плата, су уљепшана стварност када све ово упоредите са чињеницом да у РС у 2019. години чак 40 посто запослених радника прима плату мању од 600 КМ.

Према платним разредима, у јулу 2019. године, плате су биле сљедеће:

Распон плата Број обвезника доприноса/запослених у јулу
до 449 КМ 15.816
450 КМ 18.494
од 451 до 500 КМ 37.411
од 501 до 600 КМ 30.598
од 601 до 700 КМ 21.989
од 701 до 800 КМ 21.054
од 801 до 1.000 КМ 32.451
од 1.001 до 1.200 КМ 31.211
Преко 1.200 КМ 49.776
УКУПНО 258.800
Бука је коментар затражила од економисте Фарука Хаџића.

Евидентно је, каже, да трошкови живота свакодневно расту, а више је разлога за тако нешто од повећања пореских оптерећења, која се онда ланчано преносе и на цијене разних производа и услуга, па до раста енергената и сировина.

То само по себи и не би било проблем да у истом или већем обиму расту плате. Оне, појашњава Хаџић, номинално расту у неком омјеру, тако да радници и грађани имају илузију раста плата, али реално су плате мање, због много већих трошкова живота.

Најбољи примјер су, истиче он, акцизе које су повећане прије двије године.

“Акцизе су имале ефект као да је стопа ПДВ-а повећана за 1%. Њихово повећање је довело до раста цијена горива, превоза, па и гријања, а у другој фази хране и пољопривредних производа. Послодавци оптерећени високим пореским оптерећењима и исељавањем радне снаге не могу преко неке границе повећати плате, тако да смо фактички заковани када је у питању значајније повећање плата радника. Због тога доста људи и напушта државу, јер не могу са овим платама, а растућим трошковима живота покрити основне трошкове. Онда се дешава да готово цјелокупну плату радник у БиХ потроши на храну, за разлику од радника у Њемачкој или некој другој земљи, гђе се за плату одваја много мањи дио”, појаснио је Хаџић.

Уколико вам је и након ових података свеједно, онда ништа, пише Бука.