ВРУЋЕ ЉЕТО

Једна ствар која би се могла замјерити начелнику општине Братунац Срђану Ранкићу, и која га је довела у ситуацију референдума о опозиву је попустљивост према противницима. Били су на сметлишту политичке историје, враћао их је и давао им шансу. Ангажовали су највећи шљам града против њега, гледао им је кроз прсте. Злоупотребљавали су све чега су се дотакли и остали без икаквих посљедица. И, ево, након само годину и по, пљунули су на све пружене руке и осилили су се да распишу референдум о опозиву.
Како у сваком злу има добра, тако је и ово јако добра ситуација.
Она најприје показује да је народ желио промјене након двадесет година владавине бившег начелника, али да те промјене, нажалост, не подразумјевају да се промијени само један човјек. Бивши начелник Млађеновић је у том периоду промијенио политички генетски код Братунчана. Одборници скупштине општине и не знају да се другачије понашају него као на сточној пијаци, с тим што су они на њој и трговци и роба. Букачи по кафанама, који су Млађеновића плашили својом агресивношћу и поквареношћу и били добро награђени привилегијама, хватају посљедњу шансу. Нема шта нису, и спортисти, и борци, и црквењаци, само да се некако врате у удобне позиције, гдје за никакву одговорност добијају лијепа примања. Модернизовали су се тако што су сопствену дјецу научили да се поквареност исплати, па их, ено, сад заједно шире лажне вијести под лажним профилима и заједно се радују свакој несрећи која може да задеси Братунчане. За те биједнике је успјех да се не гради црква, да не дође патријарх, да се деси било шта лоше само да се покаже како ће све бити боље кад Срђан нестане. Начекаће се. А чим намиришу да би могли бити искеширани, одмах се ућуте и притаје.
Сви ће они 7. августа полако у политичку историју, јер понижавају овај народ сматрајући га блесавим. Нико од њих није схватио да је дошло друго вријеме. Народ није гласао само против бившег начелника, него је гласао и за то да се промијени дух који је владао Братунцом. То је тај дух сточне пијаце, сеоске кафане, опште безвољности да се било шта уради и промијени, глађења и трговања, док се народу прича испразно прича о некој политичкој мудрости. Политика свакако подразумјева компромисе у одређеној мјери, али када постане само то и ништа друго, онда то више није политика него сигнал опште опасности.
На начелнику Ранкићу ће након изгласаног повјерења на референдуму, у који вјерују само они који су га покренули и њихових десет лажних профила на фејсбуку, стајати још већа одговорност, јер ће се систем стварно морати промијенити. То неће бити нимало лак посао и неће зависити само од њега, јер највећи рак овог друштва нису тумори попут Неђе Млађеновића, него дух који је завладао. Њега је некад подржавао и одржавао СДС, а сада СНСД, са својим необичним спојем капитала, структура власти и локалних протува. Они производе разне Неђе и Неђиће, Лале и Лалиће, Марке и Маркиће. Да би се остварила коначна побједа, народ ће у октобру морати свима њима да опали политички шамар отрежњења, а газдама у позадини покаже да овај народ дуго трпи, али зна и да покаже да свему има граница, па и поганштини која је по њему посијана. Јер, тачно је – какав је народ, таква му је и власт. Међутим, понекад власт не препозна да се народ промијенио, мора на тежи начин да научи лекцију. Само што ће за многе тада бити касно.

Србин из Херцеговине


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО