Трпеза наших предака: Херцеговачки пршут

Пршут је један од незаобилазних амблема традиционалне херцеговачке трпезе. Овај гастрономски специјалитет је настао сушењем, на диму и бури, меса задњих (понекад и предњих) ногу свиње. Због свог специфичног укуса и необичног начина добијања сматра се једним од најоргиналнијих производа херцеговачке кухиње а самим тим је и постао незаобилазан дио туристичке и угоститељске понуде источне Херцеговине.

Херцеговачки пршут, по оригиналној рецептури припрема се од давнина у свим селима Херцеговине, гдје је јединствена микроклима, која у себи обједињује буром донесени планински ваздух, обогаћен угодним и лаганим мирисима и састојцима љековитог биља Херцеговине, и слани морски ваздух Јадранског мора. Конзервација свињског бута врши се благим димљењем и сушењем у специфичним климатским условима честих измјена буре и југа, те полаганим зрењем. За спонтано претварање свињског бута у јединствени херцеговачки пршут потребно је, зависно од величине бута, и више од годину дана.

Зрели херцеговачки пршут одликује се карактеристичним укусима, интензивном аромом ферментованог благо-димљеног меса и умјереном сланошћу. Сушење треба трајати барем 12 мјесеци, а сматра се да најбољи квалитет показују пршути сушени око двије године.

Просторија у којој се суши пршут назива се најчешће димњарица или ватрењача. У њој се диме и исушују пршути, кобасице и остало месо. То је празна просторија, не пуно велика, која обавезно има прозоре како би се омогућило овдашњем вјетру типичном за херцеговачке крајеве да ради свој посао зрења и сушења. Назив пршут има јасно латинско поријекло, од ријечи „prо” (што значи „прије“), и “еxsuctus” (што значи „исушено“). Пршут треба резати искључиво ножем (а не машином за резање) како би му се сачувао укус. Идеално нарезани пршут дебео је између 1 и 1,5 мм и пожељно је да се одреже што дужи комад.

Пршут се обично сервира уз неку од традиционалних врста сирева, а посебно је цијењен домаћин који уз пршут послужи и квалитетну херцеговачки вранац, ријеђе жилавку – јер је вранац боље „сљубљен“ са сувим месом.

У Херцеговини се пршут сервира као неизбјежан деликатес на готово свим празничним трпезама као дио предјела, али често је и главна посластица.

Припремила: Ивана П.

Херцеговина Промо


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО